Пет водећих немачких института за економска истраживања знатно су ревидирала наниже изгледе привредног раста Немачке за ову годину у свом пролећном извештају, истичући да национална економија „плови кроз бурне воде“ и да се суочава са највишим стопама инфлације у последњим деценијама.
Опоравак од корона кризе се успорава као резултат рата у Украјини, али остаје на правом колосеку, оцењују институти DIW из Берлина, IFO из Минхена, IFW из Кила, IWH из Халеа и RWI из Есена, који предвиђају да ће немачки бруто домаћи производ (БДП) порасти за 2,7 посто у овј години и за 3,1 одсто у 2023.
У случају моменталног прекида испорука руског гаса у обе године, било би угрожено укупно 220 милијарди евра немачке привреде, наводи се у сажетку извештаја који је Танјугу доставио минхенски институт IFO.
„Процес опоравка немачке привреде поново се одлаже. Економску слику обликују супротстављене силе, при чему све оне подстичу раст цена“, каже Стефан Кутс, потпредседник и директор истраживања за пословне циклусе и раст са Институту за светску економију из Кила.
Према његовим речима, ублажавање пандемијских мера ограничења подржава услужне длатности, док наставак проблема са уским грлима у ланцу снабдевања након кризе ковида-19 и даље кочи призводњу.
„Таласи утицаја рата у Украјини утичу на економску активност и на страни понуде и на страни потражње. Пакети владиних подстицаја током пандемије већ су имали инфлаторни ефекат. Повећање цена кључних енергената након руске инвазије (на Украјину) додатно појачава притисак на раст цена“, наводи Кутс.
Због високог степена неизвесности у погледу снабдевања енергентима из Русије, који су важни за економски резултат Немачке, институти су свој пролећни извештај засновали на два сценарија.
Озновни сценарио претпоставља да ће испоруке гаса остати на текућем нивоу и да неће бити даље економске ескалације због рата у Украјини, а други, неповољнији, претпоставља изненадни прекид испорука руске енергије.
Према основном сценарију, немачки БДП ће порасти за 2,7 одсто у 2022. години, а у случају прекида снабдевања руском енергијом раст би износио само 1,9 одсто.
У јесењм извештају, поменутих пет института је предвиђало раст Немачке од 4,8 одсто за ову годину.
Главни разлози ревидирања пројекције раста наниже су рат у Украјини и ситуација са пандемијом која је била гора од очекиване у минулој зимској половини године.
За 2023. годину, предвиђа се повећање немачког БДП-а од 3,1 одсто по основним сценарију, а у случају прекида снабдевања руским енергентима пад од 2,2 процента уместо раста од 1,9 одсто процењеног лошијим сценаријом из јесењег извештаја.
Кумулативни губитак БДП-а у 2022. и 2023. у случају замрзавања испорука из Русије вероватно ће бити око 220 милијарди евра, што је еквивалентно проценту од преко 6,5 одсто годишње економске производње.
Немачки институти прогнозирају инфлацију од 6,1 одсто у 2022. години, највишу у последњих 40 година.
У случају престанка снабдевања руском енергијом, она би скочила на чак 7,3 процента, што био био рекорд у послератној Немачкој.
Такође процењују да ће стопа раста потрошачких цена износити наредне године 2,8 посто, а у сучају прекида испорука енергије 5,0 одсто, знатно изнад просека од поновног уједињења.
Према основном сценарију, стопа незапослености ће пасти са 5,7 одсто у прошлој години на 5,0 одсто у 2022. и 2023, док неповољни сценарио предвиђа стопу незапослености од 5,2 одсто ове и од 6,0 процената 2023. године, при чему ће највећи део шока бити апсорбован скраћеним радним временом.
Предвиђа се да ће буџетски дефицит знатно пасти са истицањем мера пандемијске фискалне подршке.
Према прогнози, дефицит ће пасти на 52,2 милијарде евра у текућој години и на 27,9 милијарди евра у наредној години.
У случају прекида испорука гаса, 2022. године би дефицит износио нешто више од 76 милијарди евра (2,0 одсто БДП-а), а у идућох години од око 160 милијарди евра (4,1 одсто БДП-а), наводи се у сажетку извештаја достављеном Тањугу.
Преузмите андроид апликацију.
