Хладноћа током трудноће и врућина у раном детињству успоравају сазријевање беле масе…
Сваки је родитељ свестан рањивости деце у раном добу – и то на више нивоа. Знамо да не смемо превише да их излажемо сунцу, знамо да морамо да их заштитимо од превелике хладноће, знамо да морамо да их заштитимо од још целог низа опасности на које као одрасли можемо и заборавити, а деци прете као потенцијална опасност. Знамо да штитимо кожу од сунца, кожу од хладноће, али није нам баш падало на памет да би нека од тих стања могла бити дословно опасна за мозак бебе…
Најновије истраживање показало је да изложеност врућини и хладноћи у раном животу може имати дуготрајне последице на микроструктуру беле масе у мозгу детета. Дакле, може утицати на мозак. Истраживање је спроведено у облику скенирања мозга више од 2.000 предадолесцената, а показало је да су последице лошије ако особе живе у сиромашнијим квартовима.
Ова студија, објављена у часопису Nature Climate Change, наглашава рањивост фетуса и преосетљивост деце на екстремне температуре. Но, кад чујемо ове информације, можемо се забринути, а ипак нисмо тачно сигурни у ком смеру иду објашњења оваквих резултата. Могло би за многе бити неочекивано да чују да су научници „уперили прст“ у један од могућих узрока оваквих резултата, па кажу да би дејство температуре околине на неуроразвој могао би бити повезан с – лошијим квалитетом сна.
Утицај екстремних температура на људско тело већ је неко време велика брига научника, посебно откако се налазимо у све чешћим климатским ванредним стањима. Деца су на такве промене температуре посебно осетљива, јер њихови терморегулациони механизми још увек нису зрели.
„Знамо да је мозак фетуса и деце у развоју посебно осетљив на изложеност околини, а постоје неки прелиминарни докази који упућују на то да изложеност хладноћи и топлини може утицати на менталну добробит и когнитивне перформансе деце и адолесцената“, рекла је Mònica Guxens, аналитичарка на ISGlobalu, Erasmus MC-у и CIBERESP.-у. „Међутим, недостају студије које процењују потенцијалне промене у структури мозга као резултат ових изложености“, додала је.
У овој студији, њен је тим посматрао структуру беле масе у мозгу предадолесцената како би идентификовао прозоре осетљивости на изложеност хладноћи и топлоти у раном животу. Анализа је укључила 2.681 дете из раније студије, која су била подвргнута магнетској резонанци (МРИ) између 9 и 12 година.
МРИ протокол проценио је повезаност мозга мерењем величине и смера дифузије воде унутар беле материје мозга. У зрелијим мозговима вода тече више у једном смеру него у свим смеровима.
Резултати су показали да је изложеност хладноћи током трудноће и прве године живота те изложеност топлини од рођења до 3. године старости повезана с вишом просечном дифузношћу у предадолесценцији, што указује на спорије сазревање беле масе.
Влакна беле масе, наиме, одговорна су за повезивање различитих подручја мозга, те омогућују комуникацију међу њима. Како се бела маса развија, та комуникација постаје бржа и делотворнија. Студија је показала да учесници који су више изложени хладноћи и топлини показују разлике које указују на нижи ниво сазревања беле масе. Највеће промене уочене су код оних који су били високим или ниским температурама излагани у првим годинама живота.
„Наши резултати сугеришу да управо током овог периода брзог развоја мозга излагање хладноћи и топлоти може имати трајне ефекте на микроструктуру беле масе“, рекао је коаутор и истраживач Carles Soriano. Један важан механизам који би могао да објасни дејство температуре околине на неуроразвој могао би бити повезан с лошијим квалитетом сна. Други могући механизми укључују поремећај функције постељице, активацију хормонске осовине која доводи до веће производње кортизола или упалне процесе.
Преузмите андроид апликацију.
