Ракија свој пут до потрошача масовно проналази преко интернета. Онлајн куповина постала нам је навика, тако да сада и омиљену жестоку капљицу купујемо електронским путем.
Оно што је проблем, а на шта упозоравају из Савеза произвођача ракије јесте да се већина ракије у огласима на интернет платформама продаје на црно.
„Један од веома честих огласа на порталима је домаћа српска ракија. Иако многи ракијаши сматрају да је довољно имати регистровано пољопривредно газдинство, тиме, ипак, не испуњавају услове за пласирање овог пића. Таквих је огласа све више и томе мора доћи крај, пре свега због безбедности купаца, а онда и заштите произвођача. Газдинство тако може направити одличну ракију, али је продаје у балонима, не плаћа порез и цена тако буде око 500, 600 динара по литру, док неко ко плаћа порез мора више и да уложи и наплати 1000, 1200 динара“ рекао је Горан Радосављевић, законски заступник Савеза произвођача ракије Србије.
Како каже Радосављевић „постоји разумевање и гледање кроз прсте за појединце који продају помало на пијацама или на капији окаче таблу како имају ракије. Но, ситуација на интернету толико је измакла контроли да на друштвеним мрежама постоје читаве групе које се само тиме баве, док огласе којих је на стотине нико не контролише.“
Осим сузбијања црног тржишта, циљ је достићи висок квалитет и подићи бренд српске ракије лествицу више, због чега је основана и нова радна група.
Њу чине произвођачи ракије, представници ресорних министарстава, туристичких организација, инспекција и полиције. Имамо производ изузетног квалитета, што показује и извоз ракије који је у последњих пет година порастао за 42 одсто, како откривају подаци Привредне коморе Србије.
У топ пет земаља у које извозимо воћну ракију налазе се Америка и Немачка. Док од 10. јула ракију без царина можемо извозити у Русију, односно Евроазијску економску унију, тржиште које броји 183 милиона људи.
Први пут ракија се помиње у средњовековној Србији пошто су владари из доба Немањића на својим дворовима имали стране лекаре који су се бавили дестилацијом и тиме производили нешто што подсећа на данашњу лозовачу, комовицу и траварице. Оне су коришћене само у сврхе лечења, а о почецима употребе жестоких пића у Србији углавном се прича средином 15. века. Реч ракија појавила се у 16. веку и потиче од турске речи раки, а први писани траг у коме се јавља реч ракија потиче из 1612. године.
