Млада отправница возова у Јагодини Радмила Петковић је пета генерација запослених на железници у својој породици.
Кажу да када се једном осети дух рада на железници, он се брзо и лако преноси и на ближње, у породици – са генерације на генерацију. Приврженост железници, одговорност и пожртвованост, знање и стручност, посвећеност и велика љубав према пругама и возовима, уз све уважавање скромне железничке плате, постају често породична и животна вредност коју сви у породици поштују.
Радмила Петковић из Ћуприје, двадесеттрогодишња отправница возова у станици Јагодина, већ је пета генерација железничара, по мајчиној линији. Са поносом, већ две и по године носи црвену капу, свесна велике одговорности и озбиљности овог посла.
„Још у основној школи сам се определила за железницу, ниједног тренутка нисам имала дилему у избору занимања. Када сам конкурисала за средњу школу, моја прва жеља на листи за упис била је отправник возова“ каже Радмила.
Према њеним речима није необично да се заволи железница када се одраста у породици железничара.
„Имала сам прилике да код мајке одлазим на посао, у школу сам из Ћуприје путовала возом, још од малих ногу сам са родитељима ишла на летовања – возом. Одувек сам била фасцинирана елеганцијом железничке униформе, желела сам да је и ја једног дана обучем“ признаје Радмила.
„Посао ми је занимљив, није тежак јер га волим. Допада ми се да радим у канцеларији и на отвореном. Увек је присутна одговорност, тачност и дисциплина. Осим тога, отправници возова морају бити потпуно здрави, са првом здравственом групом. У сваком тренутку имамо увид у саобраћај возова како у станици, тако и ван ње. Безбедност свих учесника у саобраћају у станици је на првом месту“ прича Петковићева.
„На послу некада буде и напорно, као на пример, прошлог лета када је температура достизала 40 степени, а уређај за регулисање саобраћаја нам је био у квару. Да не би дошло до застоја окретала сам помоћу алата скретнице неколико сати“ сећа се отправница возова у Јагодини.
Додаје да као најлепши дан на послу, до сада, памти када је након завршене ауторизације, први пут, у униформи, самостално ступила у службу.
Радмила уверава да би, ако би требало да поново бира занимање опет изабрала исто и да би га и другим младим људима препоручила. Према њеним речима посао омогућава пристојну егзистенцију и позитивно утиче на стварање добрих навика као што су тачност, уредност и солидарност са колегама. Млади отправници имају могућности за стручно усавршавање, путовања и нова познанства. Радмила би волела да, једног дана, када буде имала своју децу, и они пођу њеним путем и на тај начин наставе породичну традицију.
Њена мајка Сузана Петковић, заменик пословође набавно-стоваришне службе „Инфраструктуре железнице Србије” у Јагодини, већ 26 година ради на железници и признаје да је задовољна што је Радмила наставила традицију.
„У мојој породици сви су одувек много волели железницу. С колена на колено преносили смо ту љубав. Мој прадеда, Радмилин чукундеда, Милун Ђурић био је чувар пруге, мој деда Миодраг Ђурић радио је као десетар и пословођа пружних радова, а мој отац Радован Стевановић био је прва генерација (1966/1967) школованих пословођа пружних радова. Мој брат Горан Стевановић запослен је као скретничар у станици Јагодина“ навела је Сузана Петковић.
Нагласила је да је посао на железници одговоран, али сигуран и да би препоручила и другим родитељима да своју децу усмере на рад на железници где има много интересантних занимања уз могућност стручног усавршавања.
Преузмите андроид апликацију.
