Руски председник Владимир Путин одбацио је синоћ приче које круже западним земљама о наводном предстојећем нападу Русије на НАТО, оцењујући такве тврдње као апсурдне и као “намерну манипулацију”, а истовремено је поручио да је Русија спремна за мир са Украјином и да је потребно да у преговорима са том земљом посредник буде неко ко је неутралан.
“Која је сврха напада на Европу и борба против НАТО-а? Ово није само бесмислица, то је намерна провокација осмишљена да створи претњу која заправо не постоји и да примора становништво њихових земаља да троши више новца на одбрану”, рекао је Путин у разговору са руководиоцима водећих међународних новинских агенција на маргинама Међународног економског форума (СПИЕФ) у Санкт Петербургу, који је трајао око два сата.
На питање да прокоментарише изјаву америчког државног секретара Марка Рубиа, који је рекао да је рат у Украјини “катастрофа за Русију”, Путин је казао да стварност на терену показује другачије, преноси агенција РИА Новости.
“Пре свега, и то се мора нагласити, руске трупе напредују дуж целе линије контакта”, истакао је Путин.
Он је рекао да се Украјина суочава са катастрофалним недостатком људства, и да месечно губи око 40.000 људи.
“Људи се насилно одводе, нема мотивације, нико не жели да се бори. Покренуто је 200.000 кривичних поступака због дезертерства”, казао је руски председник.
Према његовим речима, недавно је руска војска преузела контролу над приближно 2.440 квадратних километара, област Луганска, који је Русија признала као Луганску Народну Републику, потпуно је ослобођена, а област Доњецка, за Русију Доњецка Народна Република, руске трупе су заузеле на 85 одсто површине, док је у Запорошкој области заузето 80 одсто територије.
Говорећи о употреби балистичке ракете Орешник, Путин је рекао да Русија није имала “ниједну борбену употребу ракете Орешник у пуном смислу те речи на украјинској територији”.
Путин је казао да су најновији удари том ракетом изведени “тамо где је било погодно видети резултате”, да су резултате удара надгледали дронови, као и да су прикупљени подаци неопходни за “доношење будућих одлука о употреби ракете Орешник у пуном обиму против одређених циљева, укључујући и урбана подручја”.
Током састанка са руководиоцима међународних медија Путин је доследно истицао да је Русија спремна за мир, да су услови познати, и да се о њима разговарало у Енкориџу, као и да је амерички председник Доналд Трамп упознат са њима.
“Украјинска страна мора да пристане на исте компромисе, и сукоб ће брзо доћи до свог природног завршетка. Стичем утисак да владајући кругови у Кијеву нису заинтересовани за окончање борби, јер би изгубили власт ако би то учинили”, нагласио је руски лидер.
Путин је казао и да руска контрола над Донбасом и споразум о Украјини нису међусобно искључиви.
На питање кога би, осим бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, Москва могла да прихвати у улози посредника са европске стране, Путин је рекао да су земље Европске уније у принципу непогодне за ту улогу, јер нису непристасне.
“Посредовање претпоставља неутралност. Каква врста посредника могу да буду земље које се ефикасно увлаче у војну акцију”, рекао је Путин.
Говорећи о Шредеру, он је рекао да “он није Путинов пријатељ, како се обично каже”.
“Он је немачки државник, има став и храброст да га брани. Данас у Европи нема много таквих као он”, истакао је Путин.
Путин је додао да обе стране морају веровати мировном посреднику, као и да је то радно питање о којем се може разговарати “тихо и мирно, на нивоу министарстава спољних послова или обавештајних агенција”.
Додао је да се “контакти између обавештајних агенција настављају”.
Говорећи о снабдевању Европе руским гасом, Путин је рекао да је једна линија Северног тока 2 безбедна и исправна, и да је потребно “само притиснути дугме и гас почиње да тече”.
“Гаспром је спреман сутра – 25 до 28 милијарди кубних метара годишње. Изненађен сам што чујем да је ‘зла Русија престала да испоручује енергију Европи’. Нисмо ништа зауставили”, навео је Путин.
Он је казао да је питање суверенитета Немачке да ли ће постићи споразум са Вашингтоном, који је увео санкције Северном току.
Говорећи о преговорима са Украјином, Путин је рекао да је Зеленском истекао председнички мандат у мају 2024. године, а да нови избори још нису заказани.
“Желели бисмо, ако потписујемо историјске документе, да их потпишемо са легитимним појединцима. Ако постоји воља, наћи ћемо некога са ким ћемо потписати документ”, закључио је Путин.
Што се тиче речи које би изговорио у личном сусрету Путин је казао да би рекао “најмање што би се могло и требало рећи – ‘хвала Богу што је све готово'”.
На питање да ли намерава да остане на функцији председника Русије до 2030. или чак 2036. године, Путин је рекао да се земља суочава са многим “хитним проблемима”, који се морају решавати “са фокусом на будућност Русије”.
Говорећи о својим односима са кинеским председником Си Ђинпингом, Путин је рекао да су Русија и Кине “пријатељи не против било кога, већ у интересу једних и других”.
“Си ме зове ‘мој стари пријатељ’, и ја то кажем. То није фигуративно изражавање”, казао је Путин.
На питање да ли приближавање Њу Делхија Вашингтону компликује руско-индијске односе, Путин је рекао да су “сви већ схватили да је притисак на (индијског) премијера Нарендру Модија узалудан”.
Путин је, говорећи о Јерменији која је кренула путем приближавања Европској унији, а остала је члан Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), рекао да то доноси стварне контрадикције у стандардима и прописима.
“Свака суверена земља има право да бира своје партнере. Али треба да одлучи”, рекао је Путин.
Истакао је да његов захтев Јеревану остаје исти – да донесу одлуку “што је пре могуће” и да одрже референдум.
Рубио: Ратна операција војске САД у Ирану “Епски бес” је окончана
Преузмите андроид апликацију.
