Пожељно је да дете што више хода босоного; истраживања су показала да ципеле ометају развој дечјег мозга.
Ципеле спречавају стопала, један од нервима најбогатијих делова тела, у слању важних порука из околине у мозак и тиме ометају његов развој, каже др Кејси Флигал, киропрактичар и члан Међународног удружења за педијатријску киропрактику.
Додаје како бебе користе пет основних чула – додир, укус, вид, слух и мирис, која шаљу повратне информације из околине у њихов мозак и помажу у развоју нервног система. Али постоје још два сензорска система о којима се ретко говори, а то су проприоцептивни и вестибуларни систем.
Проприоцепција нам даје способност да перципирамо кретање и положај нашег тела у простору, док је вестибуларни систем одговоран за равнотежу и координацију. Развој оба споменута чула снажно се ослања на чулни улаз који примамо кроз босе ноге, посебно током детињства и одрастања, објаснила је докторка Флигал за стручни часопис Natural Child Magazine. Када се нервни завршеци у стопалима (проприоцептори ) активирају притиском и кретањем, шаљу сигнале у мозак говорећи да је тело оријентисано.
Што чешће без обуће на разним теренима – земљи, трави, камењу, песку, влажном лишћу
„Подаци добијени од проприоцептора користе се за заштиту стопала од повреда, али мозак употребљава и суптилна прилагођавања током хода како би заштитио кости и зглобове те да би повећао ефективност наших покрета“, објаснио је др Данијел Хауел, аутор књиге „The Barefoot Book“.
„Ципеле блокирају ове рецепторе у развоју снажних неуролошких путева и веза. Родитељи често стављају својој деци ципеле чим науче да ходају, чак и раније. На тај начин спречавају стимулацију проприоцептора, ограничавају покрете детета и нарушавају му равнотежу те координацију. Мали мишићи и зглобови у стопалима не могу да се прилагоде променљивом терену“, каже доктор Флигал.
„Када је детету дозвољено да буде босоного, оно осећа површину тла, проприоцептори реагују на притисак, а мале неједнакости површине по којој хода стварају неуромускуларну снагу, развијају просторну оријентацију, равнотежу и координацију“, додаје.
Саветује родитељима да приуште својој деци што више тренутака без обуће на разним теренима – земљи, трави, камењу, песку, влажном лишћу… „Тако ћете им омогућити велику платформу за развој виших центара у мозгу одговорних за емоционалну контролу, решавање проблема, говор, друштвене вештине и самопоуздање“, сматра докторка Флигал.
Кроксице и јапанке могу деформисати стопала
Од сталног ношења кроксица могу настати озбиљни здравствени проблеми на стопалима, упозоравају стручњаци. Објаснили су како, иако је подршка табана релативно добра, недостаје стабилности на пети.
„Када је пета нестабилна, прсти имају тенденцију да се стискају, што може довести до упале тетива, деформисања прстију, проблема с растом ноктију, а доприноси и настанку курјих очију и жуљева“, објаснила је лекарка Меган Лихи и додала како кроксице, нажалост, нису погодне за целодневно ношење. Напоменула је да нису проблематичне само кроксице, већ и јапанке те сва обућа која петама не даје стабилност.
Иначе, пацијенти који стално носе кроксице најчешће се лекарима жале на болове у стопалима.
Пре више од годину дана немачка јавна телевизија WDR дала је на анализу 11 пари копија кроксица од различитих произвођача. Материје опасне за здравље пронађене су у свима, независно од класе, цене, произвођача, али у њих шест било је више од дозвољене законске границе опасних хемикалија. Садржали су велику количину канцерогених материја које у тело улазе кроз кожу на стопалима. Да се то не би догодило, требало би носити чарапе.
Преузмите андроид апликацију.
