Да ли знате шта је тачно оговарање? Та активност је постала толико уобичајена и свакидашња, да Америчко удружење психолога за њега чак има властиту дефиницију. Наиме, према њиховом речнику, оно се састоји од сваког разговора или комуникације о информацијама које су неретко неутемељене, а могу бити добронамерне или злонамерне.
Сматра се да оговарање утиче на друштвено зближавање, а наводно има и велики утицај на преношење и јачање културних норми.
– Људи оговарање често покушавају да дефинишу као негативну или злонамерну расправу о другим људима, али то је само међусобно дељење друштвених информација – објашњава психолог Дејвид Ладен. Он је за портал „Everyday Health“ изјавио да је оговарање према класификацији сваки разговор који водимо о људима кад они нису присутни.
Оговарање није нужно негативно
У истраживању чији су резултати објављени у часопису „Social and Psychological Personality Science“ истраживачи су одлучили да открију кога људи највише оговарају. Открили су да је у групи од 467 учесника око три четвртине трачева било неутрално и помало досадно, а не искључиво позитивно или негативно.
– Ми смо друштвена бића и морамо знати шта се догађа у нашем друштвеном окружењу, па је оговарање у том случају од велике помоћи. Не морамо се с неким директно срести да бисмо имали неку идеју о томе какав је јер нам други људи причају о својим искуствима с њим – каже Ладен.
Оговарање може имати предности
Истраживања сугеришу да оговарање може помоћи у изградњи друштвених веза и учењу кроз искуства других људи. Наиме, када међусобно делимо важне информације о себи или другим људима, осећамо се корисно и то нам може помоћи у изградњи односа с другима.
– Размена трачева може међусобно повезати људе, па је посебно привлачна управо онима који се желе повезати са својом околином. Управо оговарање подстиче комуникацију и зближавање, а небитно је да ли реч о позитивном или негативном разговору – наглашава Стефан Бенинг, професор психологије на Универзитету у Невади.
– Такође смо привучени трачевима из неких не баш сјајних разлога. Дељење „сочних“ трачева, односно информација које штете или оцрњују особу о којој се говори, такође је облик релацијске агресије јер на неки начин директно напада друштвени положај људи – додаје Бенинг.
Постоје различити мотиви за оговарање
Студија објављена у часопису „Frontiers in Psychology“ потврђује управо то. Научници који су се бавили проучавањем оговарања идентифковали су шест различитих мотива за оговарање.
То су прикупљање и провера информација, изградња међусобних односа, заштита самога себе, друштвени ужитак и негативан утицај.
И док је негативан утиај, тачније истицање нечијих лоших страна и омаловажавање, био једини мотив неким људима, резултати су ипак показали да је таквих случаја најмање.
Прикупљање и потврђивање информација о особи која се оговара били су најчешћи мотиви оговарања.
Frontiers in Psychology
Преузмите андроид апликацију.
