Неки људи се озаре на помисао топлог загрљаја, док други додир радије избегавају попут непријатног руковања.
Можда ви или неко до кога вам је стало спадате у људе који не воле физички додир. Ако сте икада приметили некога ко се суптилно помера из групне фотографије или уз осмех одбија да се рукује, то није случајност. Често иза тога стоји дубља прича. Овакво понашање може да делује неважно, али у ствари објашњава нечији однос према додиру.
Одржавају физичку дистанцу
Физичка дистанца један је од најуочљивијих знакова особе која не воли физички додир. Људи којима не прија додир често инстинктивно стварају балон личног простора око себе. Ово није ограничено само на избегавање загрљаја или руковања, већ се протеже на одржавање одређене дистанце чак и док стоје или седе.
Они у групним окружењима могу стратешки да се позиционирају мало даље него обично или да суптилно направе корак уназад ако неко уђе у њихов лични простор. Ове обично нису свесне радње, већу аутоматски одговор на њихову нелагодност.
Ако ово имамо у виду и разумемо моћи ћемо да поштујемо свачију потребу за личним простором и учинити да се осећају пријатније у нашем присуству.
Користе говор тела да сигнализирају нелагодност
Говор тела као невербални језик може открити много о степену пријатности особе према физичком додиру.
Ако, на пример, знате особу која увек прекршта руке када с неким разговара можете да помислите да је хладна или да можда заузима одбрамбени став. Међутим, ако мало боље размислите, схватићете да је то подсвесни начин да створи баријеру да се заштити од потенцијалног физичког контакта.
Многи који се осећају непријатно када је реч о физичком додиру користе свој говор тела на сличан начин. Могу прекрстити руке или ноге, нагнути тело у страну или чак користити предмете као физичку баријеру за стварање дистанце.
Препознавање ових знакова може нам помоћи да поведемо више рачуна о нивоима пријатности особа у односу на физички додир.
Имају повећану осетљивост на додир
Људи који не воле да их додирују могу заправо имати повећану осетљивост на додир. Према истраживању, неке особе доживљавају додир интензивније од других. Ово се често повезује са особином познатом као осетљивост на сензорну обраду, која постоји код око 10-20 одсто популације. Ова повец́ана осетљивост може учинити да чак и најмањи додир буде неподношљив. Пријатељско тапшање по леђима, за ове људе може да буде изузетно инвазивно. Овде није нужно реч о личним склоностима, већ о томе како тела и мозак ових људи обрађују физички контакт.
Често вербално изражавају своју непријатност
Људи којима је физички додир непријатан често о томе говоре, директно изражавајући своју одбојност према додиру или говоре о свом личном простору. Док неки о томе отворено говоре, други користе хумор да изразе своју нелагоду.
Шале или духовите примедбе о томе колико не воле загрљаје или физички контакт могу бити суптилнији начин да објасне своје границе.
Слушање њиховог вербалног изражавања кључно је за разумевање и поштовање њиховог нивоа удобности у вези са физичким додиром.
Показују наклоност на друге начине
Само зато што им није пријатан физички додир, то не значи да нису љубазни или срдачни. Ови људи често изражавају своја осећања на друге начине. Своју наклоност показују кроз промишљене гестове, љубазне речи или квалитетно време које проводе са својим вољенима. Они ће се увек сетити ваше омиљене књиге и наћи време за дубоке, смислене разговоре.
У свету у коме се додир често поистовећује са пажњом и наклоношћу, важно је да не заборавимо да се љубав може пренети на безброј начина.
Могу да се осећају анксиозно због друштвених окупљања
Друштвена окупљања често могу бити извор анксиозности за оне који не воле физички додир. Анксиозност проистиче из непредвидивости физичког контакта у овим окружењима. То је уобичајено искуство за многе који осећају непријатност због додира.
Могућност да ови људи морају да се крећу по минском пољу потенцијалног физичког контакта може изазвати анксиозност, па чак и довести до избегавања друштвених ситуација.
Лакше им је када они иницирају додир
Људи који не воле физички додир не избегавају га баш потпуно. У многим случајевима много се пријатније осећају када га они иницирају.
Иницирање додира даје им контролу над ситуацијом, омогућавајући им да одлуче када, како и у којој мери ће се остварити физички контакт. Ово може значајно смањити анксиозност повезану са неочекиваним или нежељеним додиром.
Према томе, ако се неко непријатно осећа због нашег додира, али не бежи од тога да га сам иницира, то је добар знак да више воли да има контролу над физичким контакту.
Њихова непријатност коју изазива додир стварна је и оправдана
Најважније што треба да схватимо јесте да је њихова непријатност изазвана додиром стварна и да је треба поштовати. Није то ништа чудно, нити је то нешто што треба исправити. То је једноставно део онога што они јесу, баш као што неки људи воле загрљаје, а други више воле руковање.
Поштовање њихових граница не само да их чини пријатним, већи јача наш однос, показујући им да цените њихова осећања и личне склоности.
Повезаност није увек физичка – увек треба да слушамо и да нас саслушају, да се међусобно видимо и поштујемо, без обзира на раздаљину.
Природни лек из шоље у који су се клеле наше баке: Чај од ове биљке умирује болно грло
Преузмите андроид апликацију.
