Неизвесност или немогућност остваривања трудноће представља кризну ситуацију, сазнање због којег парови осећају беспомоћност и губитак контроле.
Сви ми углавном верујемо да до зачећа може да дође када желимо. Због тога су понављани неуспешни покушаји зачећа повезани са широким спектром емоционалних реакција које доживљавају парови суочавајући с проблемом неплодности.
Стерилитет (неплодност) дефинише се као немогућност остваривања трудноће након најмање годину дана редовних, незаштићених сексуалних односа.
Углавном се дијагностикује после 12 месеци неуспешног покушаја зачећа, ако је жена млађа од 34 године, или након шест месеци, уколико је жена старија од 35 година или има историју понављаних побачаја.
Тиха и болна борба
Неплодност је тиха борба. Како време пролази постаје све тиша, а све болнија. Према различитим истраживањима, парови који се труде да остваре трудноћу саопштавају да највише осећају анксиозност, депресију, изолацију и губитак контроле. Жене не деле или губе жељу да деле своју причу с породицом и пријатељима, повећавајући на тај начин своју психолошку рањивост. Немогућност природне репродукције може проузроковати осећај срама, кривице и ниског самопоштовања код оба партнера. Ова негативна осећања могу, са своје стране, довести до различитог степена депресије, анксиозности, безвољности и лошег квалитета живота.
Неизвесност или немогућност остваривања трудноће представља кризну ситуацију, нешто на шта нисмо спремни, сазнање пред којим осетимо беспомоћност и губитак контроле.
Уобичајена метафора која се користи да се опише борба за потомство приликом суочавања с проблемом неплодности јесте „емоционални ролеркостер”. Сви знамо како изгледа ролеркостер, то је она конструкција у облику воза која иде по шинама великом брзином. Садржи нагле скокове, падове и окрете и на тај начин долази до подизања адреналина.
Управо то се догађа и с нашим емоцијама све време, почев од тренутка када сазнамо да до зачећа тешко да ће доћи на природан начин па све време током процеса лечења неплодности. Сваког месеца јавља се нада, расте узбуђење, вера да је баш тада дошло до зачећа и онда почне циклус. Онда долази до наглог пада узбуђења, позитивних емоција и нада. То је управо „емоционални ролеркостер”, односно образац повишених очекивања и нада током периода потенцијалних плодних дана или третмана које прати разочарање када не дође до трудноће. Метафора истиче и осећај немогућности контроле, односно немогућности да се „сиђе с ролеркостера док је у покрету или да се промени брзина”.
Емоционални дистрес (психолошка патња и потресеност) код неплодности је широк израз и лабаво означава анксиозност, депресију, тугу, кризу, исцрпљујућу психолошку добробит и све облике афективних и међуљудских поремећаја с којима се суочавају особе с проблемом неплодности.
Дистрес је обично повезан с стањем немања деце, јер је то догађај који није добродошао. Развојна криза повезана с чињеницом о одсуству свог потомства представља претњу човековом осећају себе на свим нивоима (индивидуалном, породичном и социјалном). Дистрес може започети пре или током лечења, јер особа доживљава губитак контроле над постизањем родитељства, анксиозност или потиштеност након дијагнозе, лечења, његових компликација, посебно због ограничености стопе успеха.
Траума неплодности једно је од најстреснијих искустава кроз које особа може да пролази. Осећај губитка јавља се због одсуства нечег што никад није било.
У многим културама стерилитет је препознат као криза која има потенцијал да угрози стабилност појединца, односа, породице и заједнице. Неизвесност и/или немогућност да се постане родитељ, упркос снажној жељи и труду, представља искуство дубоког бола и патње и за жене и за мушкарце. Свако се у првом моменту суочи с дијагнозом онако како најбоље зна. Нико није могао да нас припреми на проблем и због тога је веома важно да знамо да су сви доживљаји, емоције, реакције које искусимо током суочавања с проблемом неплодности нормалне људске реакције на ненормалне околности.
Није само медицински проблем
С друге стране, веома је важно да након почетне фазе шока и неверице схватимо да је проблем стерилитета и психолошки проблем и да очување здравља подразумева очување и физичког и менталног здравља.
Тренутно у нашој земљи свега је неколико клиника на којима се обављају третмани лечења неплодности, а које имају у свом тиму специјалисте и психологе. Та чињеница је поражавајућа и она нам говори да се код нас и даље проблем стерилитета посматра искључиво као медицински проблем. У том смислу, ни пацијенти углавном нису едуковани о психолошким аспектима неплодности и лечења неплодности, нити им је понуђена психолошка помоћ/подршка.
У некој блиској будућности овај тренд би требало да се промени, како би парови који се боре за потомство могли на одговарајући начин да се припреме за све оно што им предстоји на њиховом путу до родитељства током процеса лечења неплодности.
Pitajte ga u kom mesecu je rođen i otkrićete kakav je ljubavnik
Преузмите андроид апликацију.
