Почетна > Србија
Србија

Прву светску разгледницу штампао је лист „Змај“, док га је уређивао Јован Јовановић

Прву разгледницу на свету штампао је сатирични лист “Змај”, на чијем се челу тада налазио Јован Јовановић.
Фото: Wikimediacommons

Послао ју је Јован Манојловић 19. маја 1871. године из Беча, из редакције часописа „Змај” у Сомбор, на адресу адвоката Димитрија Манојловића. Написана је на српском језику, ћириличким писмом.

За настанак разгледнице заслужан је познати цртач и катрограф Петар Манојловић, који је предложио Змају да изради специјалне илустроване дописнице како би читаоци могли лакше комуницирати са редакцијом овог листа.

Идејно ликовно решење прве светске разгледнице урадио је геодетски официр Петар Манојловић. На разгледници се налазио цртеж на којем је представљено митско биће змај, са раширеним крилима, коме из чељусти севају муње, а из ноздрва излази огањ, док у канџама држи једну повијену траку за адресирање на име примаоца Испод змаја су насликани Цариград (Истамбул) и Москва, а између њих пароброд који плови под српском заставом.

Фото: Wikimediacommons

Ова прва светска разгледница била је отиснута у бакрорезу на картону формата дописне карте на основу Манојловићеве скице, а урадио ју је познати бечки резбар Валдхајм, који је наручену количину редакцији предао априла 1871. године.

Прва разгледница је штампана на картону формата 155 mm х 105 mm, имала је слику на предњој страни са простором за адресу и маркицу док је позадина била празна са простором за писање саопштења.

Текст на разгледници је гласио: “Господине, молимо да нас окретном поштом известите, је ли са Вашим знањем писмо, које је од стране Администрације на Вас управљено било, отварано, поштанска марка скинута и биљег фалсификован, јер ћемо у противном случају код поште тога ради нужне кораке учинити”.

Треба истаћи да је ова прва светска разгледница била много више од пуког парчета картона са сликом.

Наиме, цртеж који се налазио на њој садржао је много дубљу и за оно време много опаснију симболичку поруку. Читава слика је заправо симболизовала тада популарну идеју о обједињавању словенског живља у источном делу Европе (панславизам), што је у тадашњој Аустроугарској била врло контраверзна  и опасна идеја.

Управо из тог разлога је прималац разгледнице, угледни сомборски адвокат Димитрије Манојловић, након што је видео мотиве на разгледници, а вероватно бојећи се политичких последица, прецртао натпис „Сомбор“, те разгледницу вратио пошиљаоцу, са пропратним текстом: „Ја са Змајом никаква посла нећу да имам – не прима се“.

Из читаве серије ових илустрованих дописница до данашњих дана сачуван је само један примерак, који се налази у приватној колекцији анонимног колекционара.

Kakve zanimljivosti o ćirilici smo saznali na Instagramu i zašto je treba koristiti?

 

Преузмите андроид апликацију.