Бранка Арсић, први редовни професор из Србије на Универзитету Колумбија у Њујорку после Михајла Пупина.
Бранка каже да би студенти хуманистичких наука у Србији уместо акцентовања вере и религије, требало да изучавају глобалне упоредне историје и филозофије књижевности, али наглашава и да је на Колумбији данас акценат на „стицању знања и вештина које, пре свега, доносе новац”.
Бранка Арсић у Њујорку са великим успехом предаје енглеску и компаративну књижевност.
Њен пут на Запад ишао је преко Будимпеште, где је такође предавала на универзитету.
Њена каријера је у сталном успону, књиге јој објављују најпрестижнији издавачи, а пише за најутицајније интернационалне часописе.
За књигу „Bird relics” добила је награду Удружења за модерне језике, која се сматра највећом америчком наградом за нон-фикшн, дакле за радове теоријске природе.
Бранка Арсић каже за Танјуг да је њен долазак у Београд испровоцирала ретроспективна изложба Мрђана Бајића који је њен, како наглашава вишедеценијски пријатељ.
За њу нема дилеме да је огромна привилегија бити предавач на Колумбији.
Она додаје да су хуманистичке науке ипак у сенци изучавања примењених наука или информационих технологија на Колумбији.
„Акценат је наравно на стицању знања и вештина које пре свега доносе новац” каже Арсић.
Дигиталну револуцију која људима нуди све више екрана са све краћим визуелним сензацијама, Арсић види са као историјску неминовност.
„То је велика тема. Увек се сетим појаве романа у 18. веку. Сви су тада били јако забринути да ће то да промени начин мишљења… да је плиткоумно и да ће праве вредности нестати. Нисам сигурна да ће опера и позориште какве познајемо преживети 21. век. Преживеће мисао и настојање људи да прави добру уметност. Питање је једино у каквој ће се форми појавити та уметност у неком новом свету. Надам се само да ће се појавити јако добре архиве да би ово што смо ми радили била генеологија нових уметности које ће се појављивати. Можда се појави нека нова врста опере”, казала је Арсић.
Након искуства предавача на Универзитету Колумбија Арсић истиче да је образовању у Србији потребно глобално и ментално отварање.
„Ми смо сами себи важни у Србији и студенти треба да изучавају нашу књижевност. Са друге стране, мора да постоји сразмера упућености у мисаоне токове историје запада и истока. То би било јако значајно за изучавање историје хуманистике у образовном систему у Србији. Уместо акцентовања вере и религије, студенти треба да се посвете изучавању глобалних упоредних историја и философија књижевности у програмима студирања хуманистичких наука”, каже Арсић.
Zbog popisa građanima moguće kazne od 20 do 50 hiljada dinara
Преузмите андроид апликацију.
