Када су се у бившој СФР Југославији по угледу на Америчке супермаркете појавиле прве самопослуге, то је унело потпуно нов и револуционаран начин куповине за тадашње друштво.
За разлику од дотадашњих продавница, купац је цео одабир и узимање робе обављао сам, а једини сусрет са продавцем имао је при плаћању, на каси код излаза.
Социјалистичко друштво наједном је увело приступ трговини какав је превасходно био својствен капиталистичким друштвима. То је испочетка довело и до појединих помало комичних ситуација, када су грађани још ненавикнути тумарали продавницом питајући се ко ће да их услужи.
Зато су радници у самопослузи са многим грађанима, навикнутим на стари начин услуживања, ишли по продавници, показивали им робу и помагали да се снађу.
У Новом Саду прва самопослуга је отворена на углу улица Максима Горког и Стражиловске.
Продавницу су пројектовали чувени архитекти Милена и Сибин Ђорђевић.
Предњи зид је био сав у стаклу, трећина додељена вратима, док су бочни зид према Стражиловској улици архитекти намерно оставили у камену и тако избегли једнообразност социјалистичких објеката.
Што се унутрашњости продавнице тиче, целина самопослуге је била у функцији мамљења муштерије и рекламирања куповине.
Стога су рафови су били бројни, напуњени од врха до дна како би све било при руци, лако доступно.
Пролазници су кроз стаклене зидове видели крцате и лепо дизајниране рафове и улазили су, чак и ако нису имали намеру.
У тој самопослузи шездесетих година на излазу је постајао бифе шанк угоститељско-туристичког предузећа „Слобода“.
Према сећању оних који су ово место посећивали, то је било једно од последњих места у граду где сте у истом објекту могли видети глумце, адвокате, разноразне градске фаце и локалне пијанце. Другим речима, кафана са нормалним ценама, у коју је свако добродошао.
Такође, због концепта бифеа на изласку из објекта, каже се да је то била самопослуга са душом, због које многи недељни ручкови нису скувани, а главни кривац је био вињак.
Касније, након тектонских промена изазваних распадом дотадашње државе, самопослуга је прво постала зелена пијаца, па продавница са техничком робом, да би на крају ту био отворен ауто салон.
Након свега, објекат је срушен, а празан плац је дуго година стајао запарложен. Данас се на том месту налази нова зграда суда.
Kada je nastala prva apoteka u Novom Sadu i kako se ona zvala?
Преузмите андроид апликацију.
