Нови Сад је још пре стицања титуле слободног краљевског града 1748. године, у доба док се још звао Петроварадински шанац, имао две болнице.
Наиме, прва новосадска социјално-санитарна установа, тзв. шпитаљ, саграђена је још 1730. године добровољним прилозима новосадских грађана.
Прва српска болница је основана 1741. године и позната је као Висарионова болница. Свој назив дугује владики бачком Висариону Павловићу, који је био најзаслужнији за њено оснивање.
Ова болница је углавном служила сиротињи. Првобитно је то био приземни објекат, чији простор су равноправно делили болесни и бескућници. Испочетка је болеснике у овој установи лечио војни лекар из Петроварадина, да би касније, око 1770. године тај посао преузео школовани цивилни лекар Петар Гаврилов Милорадовић.
Како је ово једна од свега 8 зграда у центру Новог Сада, које нису изгореле у бомбардовању, у Буни 1849. године, ова зграда је коришћена као болница све до 1859. године.
Прва новосадска Градска болница подигнута је око 1880. године и налазила се на месту данашње Електротехничке школе „Михајло Пупин“.
Повећан број становника почетком 20. века и потреба за квалитетнијом здравственом заштитом грађана, приморао је градску управу да већ 1902. године размишља о обнови постојеће зграде Градске болнице.
Међутим, од планова за обнову постојеће болнице се одустало, уместо чега је 1907. године одлучено да се зида потпуно нови објекат. Управо тада је донет план да се истовремено граде будући болнички комплекс и Јодно купатило.
Тако су почетком 20. века, тачније 1908. године, у Футошкој улици подигнуто једно купатило и болница.
Јодна бања настала је случајно, приликом бушења артешког бунара за потребе снабдевања града пијаћом водом. Тада је избила топла, минерална, јодна вода, температуре 24,6°С, чија је лековитост касније анализирана и потврђена.
Почетак рада Варошког јодног купатила, као организоване здравствене установе, када је добила одобрење за почетак рада и статус лековите бање, сматра се 1910.
У близини Јодне бање, 1909. године основана је Велика градска болница, која се састојала од одељења хирургије, гинекологије и акушерства, дерматологије и венерологије и интерних и инфективних болести.
Можда најупечатљивији детаљ на згради ове болнице је декорација на забату, изнад главног улаза, на којој су представљене фигуре два анђела. Симболика ових фигура је највероватније победа над болести и заштита болесника.
За време Првог светског рата овде је била смештена војна болница аустроугарске војске. Од 1921. године, током реформе здравственог система новонастале државе Краљевине СХС, ова болница је постала Државна болница.
Касније, после Другог светског рата и реорганизације, назив болнице је промењен у Главна покрајинска болница. Оснивањем Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, ова болница је 1977. године постала наставна. Садашњи Клинички центар Војводине основан је одлуком Владе Србије 1997. године.
Након завршетка Првог светског рата, новонастала држава Краљевина СХС озбиљно је приступила реформи здравственог система, оснивањем Домова народног здравља.
Један од првих Домова народног здравља је 1923. године направљен у Новом Саду, а у питању је зграда која се налази на Булевару Михајла Пупина 23. Треба истаћи да је ова зграда и даље у функцији здравствене заштите грађана, што је сврстава у једну од најстаријих у граду.
Што се тиче здравствене заштите деце, треба поменути зграду добротворне установе Кора хлеба, која је 1933. године подигнута несебичним залагањем новосадске добротворке Јелене Кон.
Била је то једна од првих наменских грађених и пројектованих зграда у Новом Саду, предвиђена за дечје обданиште. Будући да је зграда наменски пројектована, равномерно су распоређене просторне целине које су одговарале својим функцијама: трпезарија, кухиња, део за одојчад, лекарско и правно саветовалиште за мајке, као и простране собе за дневни смештај и боравак деце.
После Другог светског рата зграда је национализована и уз мање адаптације претворена у Покрајинску дечју болницу, да би јој касније била враћена првобитна намена у коју се и данас користи, као дечије обданиште „Чаролија“.
Улагања у здравствену заштиту грађана Новог Сада се настављају, а Град може да се похвали да је само током последњих неколико година добио више потпуно нових здравствених установа, попут нове зграде Хитне помоћи, болнице на Мишелуку, те Домова здравља на Адицама и Видовданском насељу, а граде се нове ламеле Б и Ц Клиничког центра Војводине.
Осим тога, значајна средства су утрошена и на реконструкцију постојећих објеката, у које деценијама није улагано, попут Дома здравља „Нови Сад“ на Лиману.
Ако се свему томе дода и податак да су током последњих година набављене неке од најсавременијих медицинских машина и апарата, јасно је да Нови Сад достојанствено наставља традицију здравствене заштите својих грађана.
Преузмите андроид апликацију.
