У част прве генерације учитеља, који су 1952. године дипломирали на Мешовитој учитељској школи у Кикинди, организован је симболичан школски час. Свечаности у Високој школи струковних студија за образовање васпитача присуствовале су три учитељице из те генерације, присећајући се школовања, богатог просветног радног искуства, колега, ученика.
Присећајући се тешког времена након другог светског рата и мотива да упишу баш Мешовиту учитељску школу у Кикинди, три даме, учитељице које се памте читав живот, подсетиле су нас зашто просвета треба и мора да има посебно место. Баш као што су део просветне историје Кикинде, њихово искуство, знање и савети драгоцени су и данас.
„Контакт и поверење између учитеља, наставника и ученика је најважније. Да верујемо једни другима, да науче да бољи помажу лошијима.“ – каже Смиљанка Бабић, учитељица из генерације 1952. године.
„Кад пређем праг учионице, ја сам своја. Као да добијем крила, весела, осмехом поздрављам ђаке.“ – присетила се Милка Леватић.
Негујући пријатељство из школске клупе, прва генерација учитеља вредно се окупљала свих протеклих година:
„ Сваке године смо се окупљали. Састајали смо се истог дана, сваке године , а долазиле су колеге са разних страна. Ти сусрети су били заиста лепи.“ – рекла је Марица Секулић.
Част и привилегију да буде ученик те генерације учитеља, имао је и проф. Јовица Тркуља. Улога учитеља, поготово у сеоским срединама, имала је посебно место.
„Учитељи су имали једну много ширу миисију него што је час и описмењавање. Будући да су наши родитељи углавном били на њиви и да се децом нико није бавио, оне су нама, буквално, све димензије духовности утискивале.“ – нагласио је проф. др Јовица Тркуља, иницијатор скупа.
Скуп у кикиндској Високој школи струковних студија за образовање васпитача био је симболично признаје генерацијама просветних радника, али и подсећање на однос према том тако значајном позиву, зарад генерација које тек долазе.
Opština Ruma izdvaja još 25 miliona dinara za unapređenje energetske efikasnosti
Преузмите андроид апликацију.