Dug norveških građana raste u kontinuitetu od osamdesetih godina, a u proseku svaki stanovnik ove zemlje duguje bankama 74 000 evra, što je povećalo rizik od samoubistava.
Uprkos rastućoj pandemiji virusa korona, stalnim zatvaranjima i restrikcijama, norveška privreda nikad nije stajala bolje. Izvoz ubrzano raste, naročito energenata, nafte, struje i gasa, za kojima ponajviše vape na Starom kontinentu. Istovremeno, ogromni norveški suficit dopunjuju i proizvodi tradicionalno traženi širom sveta – metali i riba, popularni losos, a poslednjih meseci znatno je povećan i izvoz električne energije.
Možda zvuči paradoksalno, ali je neumitna činjenica da gotovo sve bogatstvo kojim raspolaže Norveška duguje majci prirodi i ono uglavnom potiče iz dubine mora i okeana. Dok se u državnom kraljevskom trezoru novac presipa i kipi od suficita, dobar deo populacije grca pod bremenom dugova prema bankama.
Statistika, ta surova, često i nepravedna, ali mora se priznati pouzdana i egzaktna nauka, kaže da celokupna norveška populacija trenutno duguje bankama oko 400 milijardi evra. Prevedeno s kolektivnog duga na zaduženja po glavi stanovnika, statistika pokazuje da svakom Norvežaninu, u proseku, kao bankarska omča oko vrata, visi dug od 74 000 evra, odnosno nešto više od 740 000 kruna. Bilo da je reč o stambenim, potrošačkim, kreditima za kupovinu automobila, brodova, čamaca, vikendica ili za pokriće kreditnih bankarskih kartica.
Dug norveških građana u kontinuitetu raste još od osamdesetih godina. Samo u poslednjih pet godina zajednički dug porastao je sa tri na četiri hiljade milijardi kruna, navodi Kristijan Pope, istraživač za potrošnju sa Univerziteta Metropoliten u Oslu, uz upozorenje da to Norvežane čini jednom od najzaduženijih nacija u svetu. U Skandinaviji su samo Danci veći dužnici prema finansijskim institucijama. Kristijan Pope posebno naglašava podatak da se veliki deo mladih parova zadužio „ne samo do krova, već i do dimnjaka”.
Preuzmite android aplikaciju.
