Промоција романа “Фрау Бета” Лауре Барне у Читаоници Градске библиотеке у четвртак, 4, септембра у 19:00 часова.
У културној историји Београда 20. века забележено је да су се бројни уметници: архитекте, музичари, глумци, редитељи, сликари…, пристигли из региона и Европе, трајно настанили у граду на капији Истока и Запада и учинили да постане метропола европске културе до данашњих дана.
Негујући културу сећања, не могу се заборавити уметнички и патриотски доприноси наших „домаћих странаца“. Сликарку баварског порекла, која је изворно име Бабет Бахмајер заменила српским Бета Вукановић – по мужу познатом сликару, Херцеговцу Ристи Вукановићу – Београђани знају по уметничким делима уврштеним у српску културну баштину.
Прва која се одважила да зарони у документарну грађу и преточи узбудљиву животну и професионалну причу у занимљив вишеслојни документарни роман је Лаура Барна.
У маниру вештог приповедача она укршта две приче и два амбијента, градски којем припада школована сликарка Бета Вукановић, и рурални који илустративно обележава природно надарена млекарица из Винче, чије се судбине преплићу наизглед случајним сликарским подухватом.
Узбудљиви наратив прати у Србији историјске и културне успоне и суноврате од краја 19. века до 1972. године када умире чувена сликарка, 54 године после смрти свога мужа. „Угребавање стварности“, како је Ристо означавао Бетине графике, носи проживљена искуства у три режима: Краљевини Србији када се, на запрепашћење јавности, краљ Милан Обреновић 1898. у „Народној скупштини поклонио једној странкињи“ у захвалност за организовање прве званичне изложбе слика – оној која ће са супругом Ристом водити уметничко-занатску школу, претечу данашње Ликовне акдемије у Београду; оној која ће се 1919, након што је у Паризу сахранила супруга, вратити у Србију са ордењем за допринос у Балканским и Првом светском рату; оној која ће у Држави СХС и Југославији подучавати прве будуће уметнице у женском сликарском одељењу; оној која ће одбити понуду Вермахта у Београду за лагоднији живот 1941. и, најзад, оној која је у СФРЈ достојанствено и скромно одживела свој једновековни уметнички сан.
У роману Фрау Бета, Лаура Барна на симболичан начин утемељује и открива тајну која је Бету Вукановић трајно, праисконским симболима везала за српски простор и идентитет, аутентичан живот у Београду и житеље приградског насеља Винче које баштини неолитске поруке о неуништивости и трајању нашег народа.
https://gradskeinfo.rs/78-novosadski-nocni-bazar-na-ribljoj-pijaci-u-petak-5-septembra-2-01-09-2025/
Преузмите андроид апликацију.
