Пензије би требало да више прате раст зарада, поготову оних у јавном сектору и зато ћу се борити за промену швајцарске формуле по којој се примања најстаријих подједнако усклађују са зарадама и трошковима живота, каже председник Партије уједињених пензионера Србије Милан Кркобабић, који је и министар за бригу о селу.
Он за Танјуг објашњава да је увођење швајцарске формуле у тренутку када је она код нас почела да се примењује, значило битан искорак јер је тиме искључена арбитрарност, односно ситуација да то колико ће пензије расти зависи од воље било ког појединца.
Истиче међутим да швајцарска формула има и своје лоше стране, због чега се и залаже за њено мењање и најављује да ће у наредном периоду поново покренути разговоре на ову тему започете пролетос.
Подсећа да је раније о овоме разговарао и с председником Србије Александром Вучићем.
„Вучић је званично изјавио да је свестан да пензије заостају за зарадама и најавио могућност да се пензије убудуће усклађују по тзв. швајцарском моделу плус плус“, каже Кркобабић.
Он истиче да не може да процени да ли ће разговори које намерава да активира на ову тему уродити плодом јер, како каже, то ће зависити и од политичке воље.
„Пред нама је да те разговоре освежимо и обновимо. Не смемо да дозволимо да се та прича разводни“, наглашава Милан Кркобабић.
Указује да је све ово његов политички став као председника ПУПС-а и да на његовој реализацији може да делује кроз посланичку групу и у разговорима са најбитнијим коалиционим партнером у Скупштини Србије.
Када је реч о мањкавостима швајцарске формуле, истиче да се она највише огледа у томе што су пензије економска категорија и могу да се усклађују само са оним из чега су изведене, дакле зарадама а не са инфлацијом.
„Пензија не може да се ставља у контекст инфлације. То је контекст књиговођа који су добро плаћени да причају такве приче. Управо то што кретање пензија подједнако зависи од кретања плата и инфлације довело је до њиховог заостајања за платама, па је удео просечне пензије у просечној заради пао на око 44 одсто а падаће и даље“, наводи Кркобабић.
Додаје да је просечна зарада већ премашила 65.000 динара док просечна пензија једва прелази 29.000 и толико заостајање пензија је, сматра он, недопустиво.
Зато, истиче, за почетак ваља одредити граничну линију до које пензије могу падати у односу на плате, а она не би требало да буде испод 50 одсто.
Ни овако скромним примањем, као што је пензија равна просеку од око 29.000 динара, не може се похвалити велики број најстаријих, пошто према речима саговорника Танјуга, око 900.000 пензионера прима мање од ове суме, 300.000 мање и од 20.000 динара, док просечна пољопривредна пензија износи тек око 12.000.
Колико је по индексацији пензија лош удео трошкова живота у швајцарској формули, према његовим речима, показује то што је у тренутку последњег усклађивања, раст плата износио 10,6 одсто док су примања најстаријих повећана за само 5,9 процената.
Формула је, наводи Кркобабић, лоша и због тога што се примања најстаријих равнају са подацима који се могу сматрати старим.
„Када су пензије почетком ове године усклађене последњи пут, узето је кретање података о платама и трошковима живота за период јул 2019 – јун 2020. у односу на период јул 2018 – јун 2019. године, а од тих пензија се живи у 2021. години, па се ови подаци могу сматрати историјом“, каже Кркобабић.
Решење би, према његовом мишљењу, било у томе да удео кретања зарада у формули за индексацију пензија буде већи и да се са садашњих 50 одсто, повећа на 60, 70 или 80 процената.
Преузмите андроид апликацију.
