Појам прокрастинација (по енг. procrastination) у вези је са вољном активношћу у којој особа, иако свесна негативних последица, одлаже оно што треба да уради: не учи, не мења бесмислени посао, остаје у лошој вези.
Све чешће чујемо појам прокрастинација у јавном говору, од пријатеља и нарочито на друштвеним мрежама.
Ова реч означава одлагање неког посла или одлуке за сутра или за неки други дан, а иза тога стоје различити узроци: некада сасвим наивни, некада у складу с расположењем и ситуацијом, а понекад буду толико јаки да особа не може да изврши ниједну своју замисао.
Колико пута сте рекли себи ово ћу урадити сутра, а да није у питању нека небитна ствар, већ нешто од чега зависи ваша каријера, приходи и бољи квалитет живота? Не постоји особа која не одлаже ствари у животу. Неко то ради чешће, неко ређе, али одлагање је саставни део живота.
Страх као кочница
Реч је о вољној активности и особа је свесна негативних последица које ће наступити, али без обзира на то одлаже оно што би требало да уради.
Одлаже се учење за испит, одлаже се одлука о промени стила живота, одлаже се одлука о прекиду лоше везе или давање отказа на бесмисленом послу, као што се и одлаже потрага за бољим послом, партнером и било чиме што чини саставни део живота људи.
Обично се узроци одлагања траже у самој личности. Неко осећа страх или има низак степен толеранције на фрустрацију, други због жеље за перфекцијом не крећу у посао или активности јер тиме штите своје самопоуздање.
Или, у складу са савременим хедонистичким принципима, особа би више волела да ради нешто што је изазовно, занимљиво или оно што воли, насупрот нечему што је досадно.
Притом свако од нас зна да не постоји посао или активност, колико год занимљиво деловали споља, а да не садрже репетитивност и монотонију у мањој или већој мери.
И рецепти за превазилажење прокрастинације иду у познатом смеру: одредите приоритете и наградите себе за урађен посао, направите подсетник, размислите зашто нешто не желите да урадите на време, замислите позитиван исход, промените ирационална уверења да је краткорочно задовољство довољно добро и слично.
Овакав приступ је најчешће успешан.
Прокрастинација може да буде и одраз друштвених околности. Догађа се да неко схвати да својим залагањем неће добити оно што жели јер су друштвене околности неподстицајне, ригидне и не допуштају иницијативу.
Ни убеђивања да се упорношћу то може превазићи не помажу ако се наилази на опструкцију, малтретирање и немогућност остваривања својих права, нека могу бити банална, нека од суштинског значаја.
На пример, купили сте неки производ и он има грешку или се покварио, а ви одлажете да то рекламирате. Мрско вам је јер знате да вас чека попуњавање формулара, чекање одговора, па и могуће објашњење да та роба није била за то намењена и да је кривица ваша.
Друге ситуације су још озбиљније: кренули сте у предузетнички посао, али наилазите на многе препреке у државној администрацији, неажурност, спорост, нико вас не информише ни поучава, али прете могућим казнама.
Или, имате шефа или радите с колегом који „убија“ сваку иницијативу, не уме да се понаша и није вичан позицији коју обавља.
Разговор о проблемима и несугласицама се одлаже до самог краја, када човек или „пукне“, доживи катарзу или се помири са судбином.
Уколико се особа помири са ситуацијом, наступа општи пад мотивације, посао се отаљава и циљ је да се све само заврши, без обзира на квалитет који се остварује таквим радом.
Урадио се посао, одседело се на радном месту, примила плата и – то је то. Неретко неко тако дочека и крај професионалне каријере и пензију. Постоје особе које се за то спреме већ у тридесетим годинама, неке касније.
Лењост и одуговлачење
Прокрастинација се ипак разликује од лењости која је хронично стање и односи се на потпуни изостанак иницијативе, недостатак воље и мотивације, доконост и одлагање свега у дугом временском периоду.
Већина људи је и одговорна па уради оно што мора без обзира на то да ли су у питању кућни послови, завршетак школовања или важан радни задатак, брига о деци или родитељима.
Штавише, одуговлачење и отаљавање обавеза добар је увод у размишљање о томе шта то ми радимо у својим животима и зашто. Да ли одлажемо ствари у толикој мери да је време да нешто променимо у свом животу?
Да ли смо презасићени нечим и да ли би требало да одморимо од тога и нађемо неку другу активност? Да ли смо сагорели у ономе што радимо или су међуљудски односи толико лоши да би нам било каква промена добро дошла? Да ли да мењамо или напуштамо друштвено окружење? Да ли је време да почнемо нешто ново?
Naučnici otkrili da je razvod možda zapisan u genima: Ko su ljudi koji imaju „gen za razvod“?
Преузмите андроид апликацију.
