На предлог породице Бајић, уметникових наследника, Галерија Матице српске реализовала је изложбу Милош Бајић. Сан о слободи што је премијерно представљање радова овог уметника у Галерији.
Кустос изложбе је Лука Кулић, уметнички директор ГМС, а у припреми и реализацији изложбе велики допринос дало је Одељење за конзерацију и рестаурацију ГМС. Но, поред кустоса и конзерватора, самој реализацији изложбе допринос су дали и академик Мрђан Бајић и професор Дарко Бајић, син уметника Милоша Бајића.
Овог петка, 20. децембра у 19.00 сати публика ће имати једниствену прилику да слуша о уметнику Милошу Бајићу од његовог сина Дарка, како је изгледао њихов живот, на који начин познати редитељ види уметност свог оца и како је изгледао процес реализације изложбе.
Кроз приказе приватне и јавне сфере дома у модулу Уточишта: Човек и окружење откријте како ликовна уметност предочава човеково уточиште, а како су прикази природе на ликовним делима српске уметности приказали другу страну овог феномена.
Дом је простор живљења, породичног окупљања, место стварања и чувања сећања, граница између спољашњег и унутрашњег света, приватног и јавног. Вековима је централно место у дому заузимало огњиште, традиционални простор окупљања око ватре, хране и топлине. У новије доба та тачка заједничког борављења више класе постаје салон у коме се одвијају и јавни и приватни садржаји активности породичног живота. Био је место обедовања, прослава и потврђивања друштвеног статуса. Тридесетих година XX века дом постаје инспирација уметницима. Тада се у српском сликарству јавља правац интимизам. Грађански ентеријери постају одаје спокоја где су фигуре препуштене мирној атмосфери и тишини.
Природа је за човека одувек била извор живота, а пејзаж много више од њеног уоквиреног исечка. У српској уметности пејзаж се иницијално појављује као позадина религијских и историјских композиција, да би тек у XX веку постао самостална тема. Током XX века, модернизација и прогрес српског друштва, као и брз индустријски развој, често су у уметности слављени приказима градилишта, фабрика и бродоградилишта. Критички гласови су се ређе чули. Данас, ови призори извесно имају другачије значење.
Животиње су у уметности често биле део идиличних приказа природе, предмет инспирације и дивљења. Од најстаријих времена коришћене су као метафоре људских особина и осећања. Истовремено, представа животиња у визуелној култури може бити и оличење потребе и покушаја човека да разуме природу и да јој се приближи.
Dnevne info: Najvažnija dešavanja za utorak 17. decembar (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
