Kulturni centar Novog Sada objavio je svoj program za narednu nedelju, tako da ćete od 1. aprila biti u prilici da pogledate:
1. Predavanje istoričara Ognjena Karanovića na temu „SRPSKO-HRVATSKI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI U XIX I XX VEKU” možete pogledati 1. aprila u 20.00 časova na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Uzdizanjem „muslimanske komponente“, kao konfesionalno-etničke, kulturološke, a onda i političke vertikale strukture Bosne i Hercegovine, „srpsko-hrvatski referentni sistem“ sukoba u vezi sa karakterom, identitetom i budućnošću Bosne i Hercegovine, dobio je kontekst pravog političkog „pandemonijuma“.
Činjenica da je u istorijskom, pa i etničkom pogledu Bosna bila i ostala deo srpskog duhovno-nacionalnog prostora, nije preterano zanimala predstavnike hrvatskih političkih, intelektualno-akademskih i uopšte nacionalnih elita, krajem XIX i u prvoj polovini XX stoleća. Pomenute elite oslanjale su se na delatnost austrougarskog bezbednosno-obaveštajnog aparata, kada je reč o uređenju Bosne i Hercegovine. Naime, u vreme austrougarske okupacije, „bečka politika“ neguje veoma robustan, ali i proaktivan pristup „bosanskom pitanju“.
U determinisanju tog pitanja, a onda i rešenja, autrougarske vlasti oslanjaju se na delatnost hrvatske inteligencije, posebno u Zagrebu, koji u velikoj meri negiraju srpski identitet Bosne i Hercegovine i njenu prirodnu orijentaciju prema Srbiji i Crnoj Gori. Za potrebe autrougarskih vlasti, hrvatski književnik Ivo Pilar negira postojanje Srba u Bosni sve do 1463. godine i početka osmanlijske uprave.
Taj odnos hrvatske nacionalne politike prema srpskom nacionalnom korpusu u Bosni i Hercegovini negovan je između dva svetska rata, u prvoj Jugoslaviji, ali su, nakon genocida nad Srbima u NDH i opstanka Srba zapadno od Drine posle 1945. godine, njegovi osnovni postulati očuvani u „njedrima hrvatske političke kulture“, da bi uskoro bili revitalizovani u okviru hrvatskih komunističkih doktrina u eposi Titove Jugoslavije.
2. Izložba Gordane Kaljalović „Nulti stepen knjige” biće otvorena u pondeljak, 1. aprila, u 19.00 u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i moći će da se pogleda do 21. aprila.
Knjiga umetnika kao specifičan izraz umetničkog istraživanja odnosno različitih likovnih/vizuelnih oblikovanja i interpretacija formalnih, konvencionalnih karakteristika, sadržaja štampanih ili na drugi način kroz tekst i sliku strukturiranih celina predstavlja pravo polje izazova za brojne teoretičare, istoričare umetnosti, bibliografe u pokušajima da nađu zajedničke imenitelje, objedinjujuće idejne okvire i definicije za ovo, suštinski, interdisciplinarno delovanje.
U tekstu pod nazivom Typologising the artist’s book škotski bibliotekar i istraživač Duncan Chapell na složenost fenomena ukazuje kroz samu terminologiju koja se najčešće koristi u kategorizacijama raznih vidova knjige umetnika ili sličnih formata prisutnih u umetničkim kontekstima.
Artist’s book, altered book, anti-book, book object, bookwork, fine book, livre d’artiste, metamorphosed book… samo su neki od termina koji pokazuju širok spektar tumačenja i percepcija šta jeste i šta knjiga umetnika može da bude, što Chapella navodi na zaključak da ista ne zauzima područje konsenzusa bilo u teoriji ili u praksi, već da se nalazi unutar teritorije na kojoj su dvoznačnost, fluidnost granica i neodređenost uobičajena pojava.
U tom smislu knjiga umetnika ostaje u procesu kontinuiranih redefinisanja i proširenja, trajne otvorenosti za eksperiment bez obzira da li umetnike u kreaciji intrigira materijalnost knjige ili njeni potencijali kao medija za širenje i cirkulaciju informacija, znanja, ideja, umetnosti.
3. Predavanje geopolitičkog analitičara Predraga Rajića na temu „IZBORNI APRIL“ možete pogledati 2. aprila u 20.00 časova na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novi Sad.
Koji su sve izbori širom sveta održani tokom aprila 2024. godine, a koji će tek biti održani i šta to znači za Srbiju?
4. Predavanje Muharema Bazdulja na temu „Afera Sen-Fijaker“ možete pogledati 5. aprila u 20.00 časova na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novi Sad.
U četvrtom po redu predavanju iz novog ciklusa Muharema Bazdulja „Knjige koje vam mogu promeniti život” biće reči o romanu Žorža Simenona Afera Sen-Fijaker objavljenom 1932.
Rođeni Belgijanac, jedan od najvažnijih i najplodnijih pisaca francuskog jezika u 20. veku, ovim delom je obogatio svoj ciklus o inspektoru Megreu, koji je u celini, na neki način, napravio revoluciju unutar žanra kriminalističog romana.
Isprva potcenjivan zbog sklonosti žanrovskim obrascima, Simenon je pisac čija slava i reputacija kako vreme prolazi zasluženo rastu.
5. U nedelju, 7. aprila 2024. u Kulturnom centru Novog Sada, u klubu „Tribina mladih“ sa početkom u 12.00 časova krećemo u novu radio-avanturu sa Mirjanom Petrušić Zmaj Jovanom, urednicom Dečjeg programa na RNS1. Slušaćemo radio-dramu za decu „Gusarski kapetan Džon Piplfoks“ Duška Radovića, u režiji Maje Marčete.
Čućete uzbudljivu priču o penzionisanom kapetanu zvanom Zvono koji sa svojim gusarima kreće u pohod protiv sedmoglavog čudovišta u Kineskom moru.
Tokom plovidbe pronalaze Brzogovorećeg čoveka koji ih upućuje u Pećinu čarobnog eha, u kojoj kapetan saznaje kako da se reši čudovišta. Kapetan mora da smisli sedam pitanja da bi čudovištu odsekao svih sedam glava. Započinje razgovor u vidu nadmudrivanja čudovišta i kapetana, a kapetan naravno odnosi pobedu, odsekavši mu svih sedam glava. Nakon ove avanture kapetan Džon Piplfoks se vraća u svoju zemlju gde zaslužuje odlikovanje i nastavlja život na moru sa svojim gusarima.
Muziku je komponovao Milan Kerezović, a glume nekadašnji studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bore Draškovića.
Zbogom klizanje, dobro nam došlo cveće i proleće! (subota, 30. mart i nedelja, 31. mart)
Preuzmite android aplikaciju.