Слободан Орловић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду, истакао је за емисију „Око“, на РТС1, да изјаве Динка Грухоњића, ванредног професора Филозофског факултета, трају више од деценије и да то није слобода говора, већ говор мржње.
Његове реченице су непријатељство према одређеној групи људи
„Ако постоји жеља да се ванредном професору Динку Грухоњићу да отказ, пут преко Етичке комисије неће бити благотворан те да се у његовим изјавама и писању види мржња и нетрпељивост. Ту нема одредби које би могле, ако буде утврђено да је кршио академски интегритет, да доведу до отказа. У кодексу о академској честитости, који сам и писао, постоји забрана дискриминације. Можда је ту пут да се изрекне одређена санкција Грухоњићу, а чини ми се да у понашању има елемената неких других прекршаја, а то су кршење Закона о забрани дискриминације. Али, оно што је можда најтеже у његовим говорима и писанијама је изазивање мржње и нетрпељивости. Такви поступци би евентуално могли довести до престанка радног односа Грухоњићу. Што се тиче самог контекста када је он то причао и шта је он то причао, није то почело ни данас ни јуче, то се одвија у периоду најмање од једне декаде. Изјаве испуњавају квалификацију да се говори о говору мржње. Линија између слободе говора и говора мржње никада није чврсто повучена, она је флексибилна, можда мало флексибилнија у Америци, а нешто крућа у Европи. Није универзитет некакво острво ван друштва, где је дозвољено професорима да причају било шта. Ове реченице, по неким наводима истргнуте из контекста, са чиме се ја не бих сложио, у сваком смислу показују одређено непријатељство, не само одређени антагонизам, већ непријатељство према одређеној групи лица.“
Изјаве усмерене од човека који прима буџетска средства и живи од те исте државе
Професор Орловић нагласио је да је у овом случају најтеже схватљиво да су изјаве усмерене према већинском српском народу од човека који ради у државној институцији, који прима буџетска средства и живи од те исте државе.
„Врло је необично да неко каже да су Срби кривоноги и тупих погледа, да њихова деца треба да наставе покољ који су започели њихови родитељи, а да Београд и Србија представља један простор да на малој површини има тако много зла. Ако то није говор мржње, слобода говора никако није“, речи су професора Правног факултета.
Ако сте професор морате да унапређујете људска права
Он је напоменуо да се тезе мешају и замењују ставови који не одражавају стварност.
„Мисао као таква не може да вређа морал. По нашем Закону о високом образовању, морате да унапређујете људска права и друштвени морал ако сте професор. Ви то кршите оваквим изјавама. Каква критичка мисао. Не можете расистички да се односите у говору који је јаван, који може бити и писана реч. Срби су окупирали Војводину. Ма није ваљда? А ко треба да је ослободи?“ рекао је саговорник РТС1 и нагласио да се 2021. године знало све на Сенату када је Грухоњић биран за професора и додао:
„У самом записнику са тог Сената наведено је да ће Филозофски факултет и универзитет предузети потребне мере да преиспита контекст. Нико прстом није мрднуо. Сада одједном се поставља питање да је он гласноговорник слободе. Ко је он да себи даје квалификацију шта је? Годинама се од стране ванредног професора Грухоњића испољава несувисли говор мржње без икаквих санкција, покривајући то са некаквим контекстом, монтирањем и околностима, које не оправдавају оно што је по свим дефиницијама мржња.“
Преузмите андроид апликацију.
