Вук Богдановић, професор Департмана за саобраћај ФТН у Новом Саду, један од аутора “Смарт плана”, документа о изградњи великих инстраструктурних пројеката одговара и детаљно појашњава зашто четврти мост у Српској Атини треба да буде изграђен на месту где је по пројекту предвиђен.
Појашњава да је рађења физибилити студија и да се нико не усуђује да уђе у подухват изградње моста док све не провери.
Он је у разговору за НС уживо рекао да га политика не занима и да говори искључиво са аспекта струке.
Чињеница је да постоји потреба за изградњом моста у продужеку Булевара Европе, као и да је историја планирања изградње тог моста прилично дуга.
Последња студија НОСТРАМ рађена 2009. године
„Из документације коју сам имао прилике да видим, он је још од 1950. године унет у све саобраћајне студије које су рађене на територији Новог Сада. Имамо доста дугу историју израде тих саобраћајних студија, и оне су све истицале да је потребно изградити тај мост.
Последња студија , која је рађена на ту тему је НОСТРАМ (новосадски транспортни модел) који је направљен 2009. године. Све те студије су утицале на то да почне изградња моста у продужетку Булевара Европе и спајање насеља Телеп и Лимин са аутопутем.
Следећа етапа изградње тог Булевара је повезивање са мостом који би требало да буде део саобраћајних токова на десној обали Дунава, те да преузме део саобраћаја са Моста Слободе, који је преоптерећен.
У неком будућем периоду могу се очекивати још већи проблеми и гужве, јер степен моторизације у Новом Саду значајно расте, али још није достигао онај ниво који имају неки градови у окружењу, попут Загреба или Љубљане, где има преко 500 возила на 1.000 становника. У Новом Саду је то око 400″, наводи професор.
Мост пројектован и за бициклистичку и за пешачку стазу
На констатацију да је управо, наводећи ове аргумете везане за саобраћајну гужву, већим делом и одговорио на питање које би то бенефите становници Новог Сада имали од изградње четвртог моста, професор Богдановић одговара:
„Тако је, велики део акивности је раније био сконцентрисан у централним деловима града, па је саобраћајна гужва тамо и била највећа. Сада се центар тих акивности помера више ка западу и сада су делови уличне пређе више оптерећени на западној страну града него Булевар Михајла Пупина и централни делови града.
Прво место одакле можете да пређете са леве на десну обалу је преко Моста Слободе. Бенефити би били управо то да се значајно скрати време путовања тих људи који са десне прелазе на леву обалу Дунава и обрнуто, а чим имате краће задржавање на критичним тачкама, онда то значи и мања емисија издувних гасова, што није занемарљиво.
За тај мост је рађена физибилити студија којом је потврђено да је он потребан. Нико се не упушта у такву инвестицију док се све не провери. Овај нови мост је пројектовн са бициклистичким и пешачким стазама. Тренутно немамо добру бициклистичку везу између леве и десне обале Дунава. Имамо једино две облежене бициклистичке траке преко Варадинског моста , док их на Мосту Слободе нема“, навео је профессор Богдановић.
Градић испод Петроварадинске тврђаве постао би град- музеј
Он је подсетио на давнашњу идеју саобраћајне струке да се у будућем периоду мост Варадинска дуга остави за пешаке и бициклисте и евентуално за јавни превоз.
„Тиме би градић испод Петроварадинске тврђаве постао град-музеј. То је најлепши мали градић у Европи кроз који сада прилази 10.000 возила дневно, а сада би у овом тренутку било потпуно немогуће затворити Варадински мост, јер би та возила морала неким путем ићи са леве на десну обалу. Изградњом четвртог моста то би било могуће. То би такође био бенефит“, оцена је професора Богдановића, који је подвукао да нико из струке није рекао да нови мост није потребан.
Нико нормалан не би пустио шлепере у центар града
Нагласио је да нико није планирао да новим мостом треба да пролазе теретна возила, јер се прави мост у продужетку Фрушкогорског коридора.
„Она возила која иду ка Новом Садом иду Жежељевим мостом, а они који транзитирају даље имаће нови мост и Фрушкогорски коридор и њима ће као и на Мосту Слободе бити забрањено да улазе у град, јер ко би норлмалан пустио шлепере у центар града“, закључио је професор Богдановћ.
Професор Богановић је осим што је редован професор Департмана за саобраћај ФТН Универзитета у Новом Саду, руководилац и учесник у изради већег броја научних и стручних радова. Такође је руководилац израде Смарт студије за Град Нови Сад из 2017. СМАРТ 1 и 2019 СМАРТ 2. Учесник је и у изради Саобраћајне студије Града Новог Сада са динамиком уређења саобраћаја из 2009. године.
Шта је НОСТРАМ?
НОСТРАМ, односно Новосадски транспорни модел, био је основа за израду Саобраћајне студије Града Новог Сада из 2009. године, која је рађена за потребе новог Генералног урбанистичког плана до 2030.године.
Нострам је транспорни модел који је формиран на основу бројања саобраћаја и мерења одговарајћих параметара применом софтвера.
Преузмите андроид апликацију.
