Приватни пензијски фондови који у Србији постоје 15 година нису испунили реформска очекивања, оцењује се у анализи Фискалног савета о досадашњем раду ових фондова у нашој земљи уведених како би се обезбедили додатни приходи у старости, као додатак државном систему који остаје главни извор пензијских прихода.
Као главну замерку Фискални савет наводи то што је досадашња инвестициона политика, која се доминантно ослања на државне обвезнице, није у стању да штедишама пружи задовољавајуће стопе приноса који су у претходне две године били негативни у реалном износу, 2020. године -0,3 одсто и 2021. – 6,1 одсто.
Указује и да упркос издашним и ексклузивним пореским олакшицама, пензијски фондови нису успели да се пробију на тржишту рада, што показују подаци да мање од 10 одсто радника има отворене рачуне, док свега три одсто иоле редовно штеди у пензијским фондовима.
Да би ови фондови и добровољно пензијско осигурање у Србији функционисали боље, више људи штедело у њима, а стопе приноса биле веће, Фискални савет на основу међународних искустава у овој области препоручује неколико измена.
Прва је да се укине лимит да само 10 одсто имовине сме бити инвестирано у иностранству, затим да се омогуће гаранције позитивних номиналних приноса фондовима који желе да искључиво инвестирају у државне обвезнице, уз вишеструко смањење накнада које наплаћују од штедиша.
Фискални савет, такође, сматра да би постојеће регресивне и издашне пореске олакшице требало заменити скромнијим и прогресивнијим директним буџетским субвенцијама.
Када је реч о суштинском проширењу покривености пензијском штедњом, то захтева, како је наведено, корениту промену постојећег система и активну интервенцију државе ка отклањању иманентних недостатака тржишта приватних пензијских фондова.
Бољитак би, сматрају у Фискалном савету, донео и тендерски одабир приватне инвестиционе компаније која би пензијску штедњу пасивно инвестирала на међународне берзе, како би се постизали оптимални приноси за штедише, са минималним трошковима.
Инвестиционе портфеље би, почев од 10 година пре пензионе доби, прогресивно требало пребацивати у државне обвезнице да би се избегао ризик губитка уштеђевине услед волатилности берзи, а део средстава би се пасивно инвестирао у Београдску берзу и државне обвезнице.
Тиме би се стимулисао развој домаћих тржишта капитала, наводи се у препорукама Фискалног савета.
Учешће запослених, према препорукама Фискалног савета, би било добровољно, док би држава нови систем могла да подржи потенцијалним гаранцијама поврата уложених средстава и аутоматским пријављивањем радника.
Državne obveznice za restituciju na “Prime Listing” Beogradske berze
Преузмите андроид апликацију.
