Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да је Приштина вероватно близу томе да добије две трећине гласова колико је потребно како би постала члан Савета Европе, али указује на то да је питање како ће чак и земље које су признале једнострано проглашену независност Косова гласати.
Рајић за Танјуг наводи да је потребно да Србија дипломатским путем постигне договор са оним земљама које се колебају да макар буду уздржане, јер Приштини све сем гласа „за“, како каже, квари математику.
„Приштина је вероватно близу тог броја ако рачунамо да све државе које су признале Косово буду гласале да она постану члан СЕ, али питање је да ли ће се то баш тако десити и да ли ће свака држава која је признала Косово да гласа за њихов пријем у СЕ“, каже Рајић.
Подсећа да су раније Мађарска, Пољска и Бугарска знале да не гласају за све захтеве Приштине, али примећује да је сада ситуација тежа због украјинске кризе.
„Претпостављам да се од Пољске и Бугарске теже може очекивати да неће гласати за неки захтев Приштине сада. Без обзира на то, Приштина ће покушати да оствари две трећине и уз помоћ својих спонзора на западу ће се потрудити да до тог броја дође. Србија ће се борити, апеловати на све државе“, сматра Рајић и додаје да Србија може да апелује на сваку државу и на оне које нису признале, али и на оне које су признале, а које се колебају.
Подсетио је да смо успели да изађемо као победници у случајевима када је тзв Косово тражило да постане члан Унесца и Интерпола, међутим указује на то да је то било пре украјинске кризе и да је сада због тога мало теже и другачије јер иако је Србија подржала све закључке ЕУ у вези Украјине, имамо доследан став о неувођењу санкција Русији што се, примећује, неће свидети свима.
Приштина управо због тога и жели да поднесе овај захтев сада, каже Рајић и додаје да у Приштини сматрају да им је сада прави тренутак да обезбеде подршку свих оних који су заузели јединствени оштар став према Москви, а исти је заузела и Приштина.
„То ће им бити главни аргумент“, казао је Рајић и додао да ће се Србија позивати, као и до сада, на аргумент међународног права и чињеницу да Приштина не поштује ниједан до сада постигнут споразум.
„Да су нам опције изванредне нису, да су нам шансе добре – нису, покушаћемо дипломатским средствима то да спречимо, али морамо бити свесни да ситуација није нимало ружичаста и да карте које су нам подељене у овом тренутку нам уопште не одговарају“, наводи.
Према његовим речима, Приштина у овом моменту има далеко моћније савезнике и подсећа да Србија у овом моменту нема савезника у Савету Европе који би се оштрије заузели за наш став, будући да је Русија суспендована, а земље које нису признале Косово су у заједничком блоку земаља које су заузеле став према Русији и неће желети да искачу.
„Не кажем да ће гласати за апликацију Приштине, али ће гледати да се држе даље од те приче како не би упадали у очи партнерима из Европе који ће говорљиво горити за апликацију Приштине“, каже Рајић.
Како наводи, Савет Европе је „велика говорница“ где се може изнети став који ће чути представници других држава.
Због тога, Приштина неће имати неке бенефите сем тога што ће моћи да политички профитира и својој јавности каже да су легитимисали своју независност тиме што су први пут ушли у неку организацију.
Следећи потез Приштине је НАТО, каже Рајић и додаје да је главни циљ Приштине да постане члан НАТО алијансе.
Додаје да се чланица НАТО-а не постаје као у Савету Европе квалификованом већином, већ све државе чланице морају да гласају „за“.
„Ту имају проблем јер немају подршку од четири државе чланице НАТО које их нису признале – Румуније, Словачке, Шпаније и Грчке“, каже Рајић и додаје да покушавају да искористе украјинску кризу како би показали да су они уз запад.
Рајић се, када је реч о притисцима на Србију због украјинског рата, највише плаши дела везаног за енергетски сектор и подсећајући да смо прошли пут били изузети из санкција каже да је могуће да ће то питање бити поново покренуто након усвајања шестог пакета санкција.
„ЕУ је увела санкције да руска нафта не може да се транспортује кроз земље Уније и то се односи само на Србију јер нема излаз на море. Ми смо успели, захваљујући дипломатској активности председника Александра Вучића, да будемо изузети прошли пут, али то је привремено и бојим се да ће запад након што усвоји сести пакет поново то ставити на сто и да ће рећи да ако не кренемо тим путем, нећемо моћи да користимо руску нафту. То није извесно, то је мој страх, али он није ирационалан и мислим да се у Бриселу о томе озбиљно размишља“, закључује Рајић.
Преузмите андроид апликацију.
