Кинески процват извоза током пост-ковид периода створио је главобољу за кинеске комерцијалне банке око тога како ефикасно депозирати огромни прилив страних валута који је резултат иностране продаје и у исто време како генерирати повраћај инвестиција, сматрају аналитичари.
Кина такође бележи пораст прилива капитала из других канала, попут директних страних инвестиција у растућу кинеску економију, као и портфолио улагања у акције и обвезнице кинеских фирми.
Ова потражња за кинеском имовином и радном снагом, заузврат, наставља вршити притисак на курс јуана, што Пекинг покушава да избегне.
Због све већих иностраних прихода које су зарадили кинески извозници, кинески девизни депозити достигли су историјски максимум од 1,01 милијарди америчких долара крајем маја, што је за 35,7 одсто више него годину дана раније, након што су први пут премашили 1 милијарду америчких долара, према подацима Народне банке Кине.
Кинеске девизне резерве су стабилне у распону од 3 до 3,2 милијарде америчких долара од 2017. године.
