Уђете у стан, затворите врата, спустите кључеве на сто и тек тада приметите тишину. Док изувате ципеле, изговорите наглас: „Добро, шта је следеће?“
Коментаришете свој дан док скидате јакну. У празној соби промрмљате нешто о гужви на послу. Понекад се и насмејете некој сопственој шали. А онда се сетите непријатног разговора од раније и почнете да га поново анализирате – као да је неко ту да вас слуша.
Негде у позадини појави се мисао: „Да ли је ово мало чудно?“
Психологија има занимљив одговор. Можда уопште није чудно. Напротив, разговор са самим собом често је знак одређених менталних способности.
Када разговор са собом није „чудан“, већ користан
Психолози већ годинама проучавају навику да људи причају сами са собом када су сами. Не ради се о драматичним монолозима какве виђамо у филмовима, већ о тихим реченицама попут:
„Хајде, можеш ти то.“
„Прво ћу завршити ово, па онда одмор.“
„Где сам оставио телефон?“
Истраживања показују да се ова врста саморазговора често јавља код људи који имају добру концентрацију, развијене способности решавања проблема и богат унутрашњи свет.
Када мисли изговоримо наглас, оне постају јасније. Уместо хаотичног тока идеја у глави, реченице добијају облик и структуру. На тај начин мозак лакше раздваја емоције од чињеница и проналази решења.
1. Боље организују мисли
Када мисли изговоримо наглас, мозак их обрађује другачије него када само пролазе кроз главу. Изговорене речи успоравају размишљање и помажу да се идеје поређају. Због тога многи људи спонтано наглас говоре док планирају дан или решавају неки проблем.
Психолози ову појаву називају спољашњом регулацијом мисли – начином да мозак направи ред у информацијама.
2. Лакше памте информације
Истраживања из когнитивне психологије показала су да изговарање речи наглас може побољшати памћење. Студенти који наглас понављају градиво често га лакше запамте. Исто важи и за свакодневне задатке: када наглас изговоримо шта треба да урадимо, већа је вероватноћа да ћемо то заиста и урадити. Другим речима, говор помаже мозгу да „закључа“ информације.
3. Боље контролишу стрес
Самоговор често има и умирујућу функцију. Реченице попут:
„Смири се, идемо корак по корак“ или „У реду је, већ си прошао и кроз теже ствари“
4. Имају развијену самосвест
Људи који разговарају сами са собом често боље примећују сопствене мисли и емоције. Они анализирају ситуације, преиспитују одлуке и покушавају да разумеју зашто се осећају на одређени начин. Таква самосвест помаже у доношењу промишљених одлука и у учењу из сопствених искустава.
5. Показују већу менталну флексибилност
Када разговарамо са собом, често заузимамо две улоге: ону која има проблем и ону која тражи решење. Та мала унутрашња „расправа“ омогућава да се ситуација сагледа из више углова. Психолози примећују да људи који то раде лакше проналазе креативна решења и брже се прилагођавају новим околностима.
6. Развијају унутрашњу подршку
Многи људи науче да буду сопствени мотиватори. Пре важног састанка или тешког задатка могу себи рећи:
„Хајде, фокусирај се.“ „Можеш ти ово.“
Такве реченице нису знак слабости, већ начин да мозак добије јасну инструкцију и подстрек.
7. Имају богат унутрашњи свет
Саморазговор је често повезан са маштом, креативношћу и дубоким размишљањем. Људи који често разговарају сами са собом неретко имају много идеја, интересовања и унутрашњих дијалога који помажу да се искуства боље разумеју. У том смислу, разговор са собом може бити знак активног и радозналог ума.
Да ли је нормално причати сам са собом?
Психолози каже да јесте. Професор психологије Етхан Кросс, који проучава унутрашњи говор, објашњава да начин на који разговарамо са собом обликује наше емоционално стање.
Речи које користимо у том унутрашњем дијалогу могу нас или додатно оптеретити, или нам помоћи да се смиримо и фокусирамо. Другим речима, није кључно да ли разговарамо са собом, већ како то радимо.
Тиха снага унутрашњег дијалога
Постоји нешто интимно у реченицама које изговарамо када смо сами. Оне откривају како заиста видимо себе, без маски и очекивања других људи. Понекад тек када изговоримо наглас неку мисао схватимо колико смо према себи строги. Али исто тако можемо чути и сопствену снагу – у реченицама којима се охрабрујемо после тешког дана или подсећамо да ћемо пронаћи решење.
Психологија зато не посматра саморазговор као чудну навику. Напротив, види га као један од најједноставнијих начина на који људи организују мисли, смирују емоције и граде однос са самим собом.
А следећи пут када се ухватите да нешто говорите наглас док сте сами у кухињи или на путу до посла, можда ћете то погледати другачије. Можда то није знак да сте чудни. Можда је само знак да ваш ум – активно ради.
могу смањити напетост и помоћи да емоције не преузму контролу.
Психолози сматрају да је то облик саморегулације емоција, вештине која је повезана са емоционалном интелигенцијом.
Преузмите андроид апликацију.
