На друштвеној мрежи Тик Ток ових дана популаран је кратак видео у ком се приказују људи који су изворни говорници неког другог страног језика, немају српско порекло, и српски језик им није матерњи језик, али у видеу изговарају реченицу : „Причај српски да те цео свет разуме“!
Овај видео у оригиналу траје много дуже и објашњава како су Лиз Дуонг и њене колеге широм света научили течно да говоре српски језик. Лиз Дуонг је Вијетнамка која живи у Аустралији, али се заљубила у Србина и од тада је почела да учи српски језик и изучава српску културу и обичаје.
Овај видео направила је за све странце који су на истом путу. Желела је да прикаже њихове почетке, успоне и падове и начин на који су савладали српски језик.
За видео који је урадила каже да је веома поносна.
„Дала сам своје срце и душу за овај видео. Радила сам интервјуе са сваким говорником од 30 до 45 минута, и одабрала сам кључне делове од сваког да саставим у крајењу верзију која траје само 8 минута. Иако није свака прича иста, свака има сличности у којима сам сигурна да ће многи ученици, на било којем нивоу, моћи да се пронађу. Слушајући ове интервјуе, осећала сам се као да слушам своју прошлост, садашњост и будућност. Ако учиш српски, знаш да можеш све! Све је могуће! Треба ти време, треба ти труд, треба ти стрпљење и посвећеност и можда чак и неке сузе, али проћи ће и то. За ове људе који још увек ово читају, ако знате некога коме треба подршка или инспирација да настави свој пут учења српског језика, пошаљите им овај видео. Хајде да направимо да српски буде један од језика који се најчешће говори на целом свету„.
Сигурно је свако од нас бар једном чуо фразу причај српски да те цео свет разуме, и сви смо се запитали да ли у тој фрази има истине и на основу чега је настала.
Српски језик је кроз историју био доста заступљен, а говорника овог језика било је извесно од Угарске до Пелопонеза. Након пада Источног римског царства (Византије), српски језик је једно време био међу језицима који је користила канцеларија Османског царства, тада највећег царства на свету.
Штампана српска књига, па преко ње и језик имали су велики утицај на формирање румунске културе, а српске књиге су штампане у Венецији и Немачкој почетком новог века.
Не дозволимо себи да заборавимо сву лепоту и богатство нашег језика, негујмо га, изучавајмо и будимо поносни на њега, и кад сте год у дилеми на ком језику да се некоме обратите, не заборавите, причајте српски да вас цео свет разуме!
Преузмите андроид апликацију.
