После Првог светског рата, кафана „Гамбринус“ у Његошевој улици, а након Другог светског рата „Гурман“, постала је позната као окупљалиште многих Новосађана и гостију из целе Војводине, углавном весељака жељних смеха.
У оно време, „Гамбринус“ је имао две просторије: мању и већу. У већој просторији скупљали су се пролазници, док су у мањој, за резервним столом, седели стални гости – Пере Гамбринуса, заправо Пере Јанченића, власника кафане.
Међу сталним гостима „Гамбринуса“ био је и Владета Георгијевић Баре, матичар тадашње новосадске општине.
Баре је био познат по свом апетиту и љубави према доброј храни и пићу. Тежак човек, препознатљив по три подваљка испод браде, имао је и дар за певање.
Како је вест о европском такмичењу пивопија у Плзену стигла до Новог Сада, Баре је несвесно постао централна фигура у кафани.
Његова критика да Пера Гамбринус не набавља довољно плзенског пива навела је пријатеље и остале госте да га подстичу на учешће. Били су спремни подржати његову храброст и доказати да је његов „добар цуг“ вредан пажње.
Прича о његовом путовању постала је епицентар шала, коментара и узбуђења у „Гамбринусу“.
Како се дан путовања ближио, друштво се све више укључивало, учешће у такмичењу постало је симболично и за њих. Кафана је постала неслужбено окупљалиште подршке Бареу. Људи су долазили, нудили савете, изражавали забринутост, а истовремено су изражавали и веру да Баре може постићи успех.
Призор стидљивог, али одлучног Барета како улази у воз и нестаје из видокруга кафане био је свеприсутан у разговорима.
Недеље су пролазиле, а вести о догађањима у Плзену стизале су повремено. Друштво у „Гамбринусу“ живело је с надом и знатижељом. Свака нова информација о току такмичења дочекивана је с узбуђењем. Питања су се низала: „Како му иде?“, „Колико је попио?“, „Хоће ли успети?“.
Коначно, када је вест стигла да је Баре победио и да је постао први југословенски шампион пивопија, кафана се претворила у место невероватне радости. Славље је било непрестано, са столовима резервисаним за дочек шампиона, смешком на уснама сваког госта и аплаузима који су одјекивали кроз просторију.
Баре је постао јунак „Гамбринуса“, симбол храбрости, забаве и заједништва.
Кроз те приче, Баре је остао жив у сећањима Новосађана, симболизујући дух заједништва, храбрости и радости који је кафана „Гамбринус“ доносила људима.
Da li je bolje kupiti kuću na Adicama ili na Slanoj bari i koje su cene kvadrata?
Преузмите андроид апликацију.
