Тешко је веровати да брига о сопственом детету може бити штетна, али, како психологија и наука тврде, постоје негативни обрасци којих се треба клонити.
Свет може бити застрашујуће место, стога је неоспорно тешко за сваког родитеља усудити се да допусти детету да ради ствари самостално, по први пут, поготово када говоримо о добу адолесценције. Нова истраживања из Бразила ипак граде “јак случај” када су у питању бенефити пружања “простора” детету.
Наиме, деца која имају више слободе имају и веће шансе за дужи животни век.
Студије су показале да мушкарци који имају презаштитнички настројеног оца у детињству су у 12 одсто већем ризику да премину пре 80. године живота, а бројке су још горе кад су у питању жене. Наиме, за њих се ризик пење на 22 одсто.
– Најзанимљивија ствар у вези нашег истраживања јесте да смо коначно успели да прикажемо у бројкама оно што смо годинама мислили о родитељству. Деца која су одрасла у вољеном дому, окружена љубављу и пажњом, са здравим обрасцима понашања имају веће шансе да дочекају позну доб. Детињство заправо креира нашу старост.
Ауторитет, забране али и немар су изразито важни за развијање детета, објашњава професор Александар.
Најбоље је, како наводи, пронаћи средину и дефинитивно искључити задирање у приватност детета јер им то спречава шансу за развој аутономије. Бити присутан и водити рачуна о детету, без претерано заштитничког става је кључ.
– Деци треба родитељска нега и подршка, али не и задирање у срж њиховог живота. Оно у вама не треба да види најбољег пријатеља, као ни супротно, особу које се плаши јер све то води ка разним ризицима за злоупотребу алкохола и супстанци, као и разних менталних поремећаја попут депресије, анксизоности, итд. Дете у вама треба да види родитеља, наводи професор.
Занемарена или преоптерећена деца доживљавају велику дозу стреса у детињству што је главни узрочник свих здравствених проблема који се развијају касније у животу.
Иако је студија рађена на “бејби бумер” генерацији, истраживачи наводе како не верују да се нешто драстично променило на боље.
– Знамо да родитељи сад штите децу на другачији начин, али то је исто “рањива веза” са много погрешки.
У случају деце која живе с једним родитељем, што је доста чешћи случај у новијим генерацијама, имамо мало другачију слику. Наиме, у прошлим временима када је стигма око развода била јака, последице по децу – поготово мушку, рођену у периоду 50-тих и 60-тих, биле су изразито видљиве. Сада је мало другачије, мада нам права слика још увек измиче, истиче Александар.
Студија је показала да је превише заштитнички отац имао више негативног ефекта на женску децу која су склонија да пате од менталних поремећаја, док су се последице код мушког рода показале у виду развијања порока. Такође, одсуство очинске фигуре значајно може да скрати животни век.
Ovo su trenuci iz detinjstva koje će deca zauvek pamtiti, kažu stručnjaci
Преузмите андроид апликацију.
