Премијера представе „Ксенија и Ловац“ одржаће се у петак са почетком од 19 часова на Малој сцени Позоришта младих.
Представа је настала према мотивима истоимене приче Александре Вребалов, која је написала и музику за представу. Режију потписује Емилија Мрдаковић, а у представи играју Ксенија Митровић и Слободан Нинковић. Драматург је била Теодора Марковић, а идејно решење лутака, костима и сценографије направила је Адријана Добрева. Представа је намењена деци од 7 и више година.
Иначе, комад “Ксенија и Ловац” – за наратора и дувачки квинтет, настао је пре око шест година, по наруџби харвардске Фондације „Фром”. Замисао је била да то буде комад за млађу публику, који би је упознао са савременим звуком и инструментима, а био истовремено и поучна прича о моралу.
Мистерија времена не може се свести на глаголска времена, јер су прошлост, садашњост и будућност много тајанственије од њих – тих глаголских времена. Ниједно од њих није исто, као што ни сваки човек није, нити треба да буде, исти. Лепота је у управо у нашим различитостима, не морамо сви да будемо исти, да радимо исте ствари. Свет би тада био јако досадно место. И зато је понекад добро урадити нешто без плана, из срца, допустити машти да полети, јер – ни птице немају неки план пре него што почну да певају…
“Ксенија и Ловац” је прича о девојчици која је била другачија од својих вршњака, која је патила због тога док није схватила да је њена посебност њена снага. Када се ослонила на оно у чему је најбоља, пред њом су се отворила пространства и живот који се дише пуним плућима, Ово је снажна прича о томе да се вреди борити за своје снове, да вреди бити упоран, да и у овом суровом свету успевају упорни и храбри, они који свет чине другачијим, бољим местом за живот. Без таквих нема ни лепоте, ни уметности.
Шах под маскама. Мат предрасудама. Победа креативности и упорности. То је прича о Ксенији и Ловцу.
Ауторка текста и композиторка Александра Вребалов истакла је поруку која је желела овим текстом да пошаље.
„Ово је прича о девојчици, која је необична, другачија од друге деце. Без маме је, одраста с оцем. Јако је креативна и воли да се игра глином и прави разне фигурице с којима разговара. Има и свој шаховски сет који је направила. Тајно одлази на такмичење и мора да побегне пре краја. Међутим, победила је и хоће да прогласе победника, а она у том бежању изгуби ловца. То је паралела са Пепељугом, која изгуби ципелицу, па је нађу. Ова девојчица изгуби ловца, и пошто је то њен уникатни сет, што неки њени другари знају, они то препознају и пронађу је. Читава идеја Пепељуге, која се спашава преко принца, код нас је оличена у креативности и памети девојчице Ксеније која се спасава кроз своју креативност. Сам музички наратив и звук су прављени као за одрасле. Ништа није поједностављено да би деци било пријемчивије. Деца су много отворенија од одраслих, она могу да прихвате најсавременији експериментални звук и да им то буде нормално. Одрасли су ти који који имају одређен, изграђен укус и неку врсту затворености. Деца то немају.“
Преузмите андроид апликацију.
