Рак дојке чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.
Код нас је исто тако постао једна од водећих болести код жена. Склони смо да помислимо увек да се то догађа у неким другим породицама и неким другим женама. Тражимо оправдања зашто не идемо на прегледе и честа оправдања су: још сам млада, немам времена, била сам пре две године, немам сада пара за преглед, гужве су код лекара у Дому здравља. Нема изговора!
За бригу о сопственом здрављу се мора и може наћи времена.
Стручна литература показује да када се карцином дојке открије на време у преко 90% случајева лечење има добру прогнозу. Међутим, због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока.
Ово је прича једне од нас:
Била сам сигурна да сам здрава и да је лето које долази „моје лето“, да ћу уживати на најлепшим плажама са породицом и да ће све бити савршено. Пре мора сам одлучила да одем на преглед код гинеколога и док сам чекала у чекаоници помислила сам: „Хајде да закажем и преглед груди па сам мирна“ Преглед заказан. Јављам се докторици након два дана, улазим, скидам се. Докторица креће са прегледом и поставља уобичајена питања. „Да ли имате дете?“, „Да ли га дојите?“, „Када сте последњи пут били на прегледу?“ На мој одговор: “ Да, имам дете од годину ипо дана и управо сам га подојила чекајући преглед“ уследила је тишина која је говорила више од речи.
Њен израз лица никада нисам заборавила и изговорене речи које су уследиле: „Жао ми је , али имате рак, морате што пре на операцију!“ Хтела сам да јој кажем: “ Али је не могу да одложим летовање, ја имам планове за ово лето, ја желим да живим, имам неке друге планове, ја не могу на операцију и ја не могу да имам рак. Како то мислите имам рак?“ Свашта сам помислила и хтела да питам и кажем, а једино што сам питала је било: „Реците ми који је следећи корак који треба да предузмем? „.
Просто не знате у том тренутку како даље, али некако осетите да и због докторице и због пријатеља и породице морате бити јаки и бирати речи и морате деловати као да вам није ништа и као да је то нормално и бити спремни да их утешите и убедите да сте скроз добро. Никада ме нико није припремио и рекао шта се каже када ти неко саопшти- имате рак.
Прође и шок. Прођу и сузе. Нестану и питања: „Зашто баш ја?“, “ И шта сам то урадила да заслужим ово?“ Све прође и схватите да од суза и очаја нема много вајде.
Схватите да морате да се борите, да је пут до опоравка дуг и да на путу до оздрављења треба пуно снаге и стрпљења. Морате имати поред себе оне које волите и морате бити јаки и због себе и због њих. И онда једно јутро устанете и кренете да грабите живот више и јаче него икада пре, зато што постанете свесни да вам измиче и да вам толико мало фали да га изгубите. Постанете свесни да ћете изгубити и косу, да ће опоравак трајати дуго, да можда останете и без дојке, без осмеха, без воље за животом.
И онда уђете у један свет у којем никада нисте били. Добијете снагу коју сте мислили да никада нећете имати. Упознате жене које имају исти проблем као и ви и кренете да храбрите једна другу и да збијате најбоље шале на тему рака дојке. Почнете да му се смејете и постајете свесне да смех лечи и да ћете бити добро и брже него што сте мислили. На путу до оздрављења прође жена кроз разне фазе , изгуби косу, на трен изгуби и осмех, изгуби и вољу за животом, не осећа се више пожељно, зна да јој је рак узео све што је чинило женом. Али прође све, коса која је опала поново порасте и буде и лепша од оне претходне, врати се осмех, врати се либидо, постанете себи поново лепи, врати се она жена у вама која је сада јача и лепша и поноснија на себе.
Хемиотерапија и зрачење од вас направе челичну жену која је после свега тога спремна на све. Спремнија на живот и на све што живот пружа.
Рак вас научи да је живот леп. Након рака живот је лепши. Све туге и све среће су веће. Схватите да морате рећи све што осећате, јер шта ако вам је баш ово последњи дан у животу. После рака је све јаче, интезивније, искреније, волите више, смејете се јаче и цените сваки минут проведен са најдражима.
На основу данашњих сазнања, ризик оболевања од рака дојке није могуће у потпуности уклонити нити једном мером, превенција остаје најзначајнија мера. Једини начин да спречите рак је да га на време откријете. Рано откривени рак се лакше лечи. Пут који ћете прећи на путу до оздрављења ће бити лакши, краћи и мање рана на души ће оставити.
И зато нема изговора.
ПРЕГЛЕДАЈ СЕ, НЕКОМЕ СИ СВЕ НА СВЕТУ!
Аутор текста: Јелена Вујовић
Преузмите андроид апликацију.
