Од почетка рата у Украјини кроз нашу земљу прошло је више од 14.000 избеглих из те земље, а више од 9.000 је тражило и добило привремени боравак. Ове године, Међународни дан избеглица, 20. јун, свет дочекује са чак 100 милиона људи који су морали да напусте домове бежећи од прогона, рата, природних катастрофа. У мигрантским центрима у нашој земљи је више од 5.000 људи, највише из Авганистана, Сирије, Пакистана. Мигрантске невоље најтеже подносе деца која су била принуђена да на пут крену – сама.
Од Авганистана до Србије, на пут дуг више од 5.000 километара, пешице би кренули само малобројни авантуристи. Сајфудин је са 13 година морао, због рата. Спавао је и у шуми, често није има довољно ни хране ни воде.
“Ситуација је била тешка док нисам стигао до Србије. Преко сваке границе преко које прелазимо је тешко, на свакој граници мораш да идеш са кријумчаром кога је платила породица”, каже осамнаестогодишњи Сајфудин Мирзада.
Сајфудин је 2018. био прво дете без пратње које је у нашој земљи добило азил. До данас то је успело само 11 деце, иако их је у Србији регистровано готово 2.000.
“Дешава се да малолетно дете поднесе захтев за азил и у међувремену постане пунолетно. Канцеларија за азил онда не примењује најбољи интерес детета док доноси одлуку о поступку азила, што доводи до тога да их одбију, па морамо да идемо на жалбу, другостепени поступак и онда се поступак још више одуговлачи”, каже Јана Станојевић, правник Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС.
Док одлуку чекају, углавном су у домовима, попут Звечанске, камповима, специјализованим центрима. Најважније је, кажу социјални радници, пружити им породичну атмосферу.
Јелена Ђурђевић, координатор Интеграционе куће “Педро Арупе” истиче да је велики део њих током пута био гладан и жедан, и тај осећај породице и дома њима јако значи и враћа их поново у мод правог детета, детета које нема друге бриге.
Брига ће и надаље бити, јер предвиђања нису оптимистична. Осим Украјине, у свету букте бројна жаришта – у Авганистану, Буркини Фасо, Етиопији, Мјанмару.
“Данас да стане криза у Украјини, данас да крене жито, жито не иде цевоводима, немогуће је обезбедити жито за подсахарску Африку, за највећи део арапских земаља, а већ да не причамо о овом делу Кавказа, дакле Авганистану, Пакистану, горњем делу Индије и Бангладешу. То је велика глад, велика је суша и та глад ће потерати многе да крену. Нећете чекати да видите како вам дете умире даћете му све што има и рећи иди дете одавде”, поручује комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић.
Комесаријат подсећа и да због нових не треба заборавити старе трагедије – избегле из Босне и Херцеговине и Хрватске, али ни готово 200.000 људи са Косова и Метохије који се већ 23 године налазе у најдужем интерном расељењу у Европи.
Er Srbija uputila izvinjenje putnicima zbog kašnjenja letova
Преузмите андроид апликацију.
