Планирани технолошки прогрес екстремно зависи од увоза, јер се тренутно из Кине допрема преко 90 одсто соларних фотонапонских плоча и више од једне четвртине електричних аутомобила и батерија.
У Бриселу је крајем марта постигнут начелни договор да се циљ о уделу обновљиве енергије од 32 одсто до 2030. замени још захтевнијим од 42,5 процената. Чиме би се додатно убрзала енергетска транзиција.
Поврх тога, Европска унија не одустаје ни од амбиције предвођења глобалне револуције у сегменту чистих технологија.
Само који дан раније, тачније 16. марта, комисија је објавила акт о индустрији с нултом нето стопом емисија. Као и акт о критичним сировинама – кључне смернице индустријског развоја ЕУ на дужи рок. Наводи Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту за публикацију „Месечне анализе и трендови”.
„То није само актуелност у економској политици ЕУ. То може да буде најава индустријског преокрета и развојног препорода Србије. Која има литијум као критичну минералну сировину. Ресурс који може радикално да промени нашу позицију у региону и Европи. Али и ресурс који, парафразирајући Толкина, има моћ да исквари срце онога ко га поседује”, каже Николић.
Кључна слабост ЕУ је што је планирани технолошки прогрес екстремно увозно зависан. Тренутно се у ЕУ из Кине допрема преко 90 одсто соларних фотонапонских плоча. Као и других фотонапонских технолошких компоненти, више од једне четвртине електричних аутомобила и батерија.
Кина обезбеђује и 90 одсто глобалних улагања у производна постројења за енергију с нултом нето стопом емисија.
С друге стране, ЕУ подједнако оскудева и са критичним сировинама за производњу.
На пример, из Кине добија 100 одсто потреба за тешким металима ретке земље, 85 процената за лаким металима ретке земље и 97 одсто снабдевања магнезијумом, 99 процената залиха бора стиже из Турске, 79 одсто литијума из Чилеа и слично.
Критичне сировине су неопходне у бројним стратешким секторима. Не само у индустрији с нултом нето стопом емисија, већ и у производњи дигиталних компоненти, свемирском и одбрамбеном сектору.
С обзиром на чињеницу да потребе за овим сировинама сваким даном расту, страхови су све већи. Резултати доступних студија указују да се са прогресивном декарбонизацијом и дигитализацијом модерних економија предвиђа експанзивни пораст потражње за овим сировинама у наредним деценијама.
Тако, само у ЕУ, Заједнички истраживачки центар Европске комисије очекује да ће се потрошња литијума повећати девет до 12 пута до 2030. За више од двадесет пута до 2050. године. Ризик је препознат, а императив је очигледно, пошто-пото, ублажити стратешку зависност. Јачање стратешке аутономије ЕУ није зато могуће без озбиљне експанзије рударства и рециклаже.
Преузмите андроид апликацију.
