Представљена књига „Споменица погрома у Бачкој 1941/1942” у Историјском архиву Града Новог Сада (ФОТО)

Промоција књиге „Споменица погрома у Бачкој 1941/1942”, аутора протојереја Владана Симића, секретара Епархије бачке, историчара Петра Ђурђева и ђакона Мирослава Николића при Саборном храму у Новом Саду, одржана је вечерас у Историјском архиву Града Новог Сада.

Према речима Петра Ђурђева, публикација је резултат рада и синергије на пољу обележавања културе сећања и сећања на оно што се догодило у јануару 1942. у Новом Саду.

„Од 2013. године, када смо кренули да реализујемо те програме, уједно су почели да се пишу научни радови који ће послужити као основа за израду ове споменице“, напоменуо је Ђурђев.

„У њој смо обухватили сам период уласка окупационе војске у ондашњу Бачку и Нови Сад, политику окупационог режима, само извођење тог масовног ратног злочина према цивилном, неборачком становништву, а онда други сегмент тог страдања који смо документовали аутентичним, слабије познатим историјским изворима, као што су летописи Саборне, Успенске и Алмашке цркве. Са друге стране, бавили смо се и политиком сећања на рацију од 1945. па до 1992.“

„Циљ је био да целокупну причу освежимо једним другачијим погледом, неким новим чињеницама и тиме се присетимо онога што се дешавало у бачкој равници те давне 1942. године. Кључно слово на ту тему свакако је дао наш суграђанин Звонимир Голубовић.“

Један одељак, који потписује управо Ђурђев, посвећен је и обележавању новосадске рације кроз писање листа „Дневник”, и то од 1945, под именом „Слободна Војводина”, па све до 1992. године.

Будући да се о овој теми дуго говорило искључиво у оквирима пожељног наратива братства и јединства, а остала је донекле у сенци и касније, јануара 2022. протојереј Владан Симић покренуо је иницијативу да се у образовни систем Републике Србије уведе једна наставна јединица о овом злочину.

„На иницијативу Епархије бачке, а уз велику подршку тадашњег градоначелника Милоша Вучевића, покренут је процес, он још увек стоји у Министарству просвете и надам се да ће коначно кренути ка реализацији“ додаје Ђурђев.

„Ако погледамо околне земље, видећемо да за часове националне историје најмањи фонд има управо Република Србија. Питање страдања Новосађана у рацији јесте и локално, и национално, али и општесветско, јер улази у страшну епизоду страдања човечанства током Другог светског рата. Надам се да ће поред професора ентузијаста, који покушавају децу да уче, наравно, са правом и моралном поуком, и систем стати иза тога и да ћемо се коначно окренути више ка својој локалној историји, јер тако ћемо уједно боље упознати и општу историју Европе и света.“