Почетна > Културна сцена

Културна сцена Нови Сад

Предавање са дегустацијом „Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама“ у ДОЦ-у

Предавање са дегустацијом „Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама“ одржаће се у петак, 14. јуна са почетком у 19 часова у Дигиталном омладинском центру.
Фото: Градска библиотека у Новом Саду

Предавачи:

  • Марина Лукић Цветић, историчар уметности, медиевалиста
  • Др Лидија Цветић Вучковић, теоретичар уметности и медија

Предавање „Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама“, инспирисано је средњовековним гастрономским и духовним наслеђем Србије, који овде стоје у нераскидивој вези. Примарна животна намирница уједно је и део Евхаристије (једне од две најважније хришћанске свете тајне), у којој Свети Дух, током причешћа на Литургији сједињује вернике са Христом, који овим чином симболично сведоче постварењу његовог присуства.

Хлеб и вино у православној Цркви, служе се читавој заједници „на спасење“ и било је немогуће назвати се хришћанином а не бити део овог ритуала. Осим духовне димензије, хлеб у средњем веку има велику улогу у друштвеном животу.
Фото: Wikimediacommons/Takkk

Важан је свима – од сељака до дворјанина. И највеће царске гозбе, започињале су дељењем хлеба, а постојало је и важно, необично занимање „велики хлебар“ !

Оно што данас називамо српском националном кухињом, утвђено је током владавине династије Немањића, те се њен развој може пратити током читаве владавине и богате историјске заоствштине од које нас и данас највише фасцинирају управо фреске са зидова великих задужбина.

Са ових библијских представа, у духу средњовековне српске уметности рекоструисали смо хлебове које смо припремили за вас.

У првом делу говорићемо о пореклу и историјату ове основне животне намирнице, житарица од којих се припремао током векова, док други део предавања заузима шаренолика анализа различитих врста које се појављују на неким од најлепших фресака српске средњовековне уметности, указујући на богатство ондашње свакодневне културе.

О томе колико је специфична била српска кухиња данас нам казују: Студеничка „Тајна вечера“, као и она из Пећке Патријаршије, чувена „Царска гозба“ из манастира Ресава, „Свадба у Кани“ из Каленића или „Света Тројица“ из Ђурђевих Ступова.

О пророку Илији коме у пећину хлеб доноси гавран, говори монументална представа из Манастира Морача, коју је чак и Пабло Пикасо уврстио у ремек дела светске уметности!

Напомена: Предавање садржи експерименталну реконструкцију трпезе са хлебовима и дегустацију, кроз разговор са публиком након теоријског дела. Хлебове припрема Музеј слатка, или локални пекар уз инструкције.

Ove bajkovite srede na SPENS-u se pravi rođendanska torta!

Преузмите андроид апликацију.