Предавање Огњена Карановића на тему „Усташки злочини у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама 1942. године и српско-хрватски односи у другом светском рату“ можете погледати 23. јула у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.
Масакр у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама је масовно погубљење српских цивила које су починиле усташе 7. фебруара 1942. у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац.
Драгоје Лукић, који је деценијама истраживао судбину српске деце у НДХ, доказао је да је у том масакру убијено више од 500 деце млађе од 14 година, односно да је од око 2 300 убијених људи, свака пета жртва била дете.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње НДХ, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ учињен у само једном дану.
Овај ужасан злочин је осмислио др Виктор Гутић, адвокат и хрватски политичар из времена Краљевине Југославије, а касније усташки функционер и повереник НДХ за Босанску Крајину.
Поред њега, злочинце су предводили фра Мирослав Филиповић и Јосип Мишлов, надпоручник Павелићеве гарде, као и римокатолички фратри из Бања Луке.
Ауторске текстове Огњена Карановића на нашем порталу можете прочитати овде.
ОГЊЕН КАРАНОВИЋ, рођен 1981. у Сарајеву, Босна и Херцеговина. Живи у Новом Саду, по занимању је мастер професор историје-историчар, иначе запослен у Матици српској као стручни сарадник и архивиста у Рукописном одељењу Матице српске.
Пише научне радове о историји војних граница у Хабзбуршкој монархији, као и о прошлости деспотских, племићких и других угледних породица српског етничког порекла на простору Угарске у XV и XVI веку, историји Југославије, актуелним политичким темама са аспекта посматрања истих у историјско-куктуролошком обрасцу детерминисања.
Посебна област професионалног интересовања заступљена је у анализи повеснице и предметне суштине питања „привилегијалне политике“ хабзбуршких владара и политичких елита Угарске и уопште Хабзбуршке монархије на крају XVII и почетком XVIII столећа.
Објављује у периодици (Летопис Матице српске, Архивски анали, Свеске Матице српске, Зборник Матице српске за историју, итд).
Аутор, коаутор или учесник у изради неколико десетина изложби културних добара свих категорија заштите у организацији више установа културе у Србији, Републици Српској, Мађарској, Румунији и Хрватској.
Од 2016. године аутор је више десетина веома посећених јавних трибина организованих у оквиру Трибине младих Културног центра Новог Сада на актуелне друштвено-политичке, хуманистичке и академско-научне, а пре свих историјске теме.
Такође, за потребе Културног центра Новог Сада публикује есеје, приказе и историјске осврте у вези са обрађеним темама, чији је аутор у оквиру јавних трибина у поменутој установи културе.
Истовремено, афирмисан је као угледни политички аналитичар и директор Центра за друштвену стабилност.
