Предавање католичког теолога Горана Шарића на тему „БРИКС и нова геополитичка архитектура света“ можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
На почетку трибине о БРИКС-у Шарић прави осврт на значајна дешавања која су свет и регион потресала 2009. године када је у Јекатеринбургу усвојен документ који је поставио темеље за сарадњу и заједничко деловање Бразила, Русије, Индије и Кине, којима се касније придружила ЈАР. Он подсећа на некадашњи изглед Србије која је тада личила „на све осим на нормалну државу„, којом су владали прозападни политичари којима ријалити тада није сметао и пореди тадашње стање са данашњим Београдом на води, „Соколом“, тржним центром „Галерија“ и планираном изложбом Експо 2027.
Структура наставка трибине подразумева одговоре на питања шта је БРИКС, како је изгледао самит чланица у ЈАР, представљање сваке чланице појединачно, описивање њихових међусобних односа, упућивање на интересе чланица, као и на циљеве БРИКС-а. Последњи поднаслов Шарић је посветио закључним разматрањима која осветљавају значај ове организације у контексту даљег развоја Србије.
БРИКС је настао услед идеје чланица да интензивирањем економске сарадње и политичког дијалога повећају свој глобални утицај и супротставе се западњачкој олигархији. Више од 20 земаља већ сада жели да се прикључи, а Саудијска Арабија, Иран, Етиопија, Египат, Аргентина и УАЕ добиле су као одговор на своје жеље службени позив за прикључење, па се могу сматрати новим чланицама.
Не рачунајући ове земље, досадашњи БРИКС већ представља 31,5% глобалног БДП-а и 43% светске популације и економски је јачи од ЕУ која са 27 земаља чланица представља више од дупло мање глобалног БДП-а. Шарић наводи како је од оснивања 2009. ова скупина постала значајна платформа за сарадњу и „привлачи пажњу као важан економски и геополитички ентитет у светским пословима“ и истиче како „на свим континентима света, са растућим привредама, земље БРИКС-а стварају неки бољи свет од оног из прошлости, свет без колонијализма и уцењивања“.
Преузмите андроид апликацију.
