Другог маја 1945. године, ослобођен је један од најстрашнијих логора у историји човечанства, Концентрациони логор Јасеновац, у тадашњој Независној Држави Хрватској.
На реци Сави и Уни, близу истоименог села, 1941. године направљен је логор Јасеновац, који је функционисао по нацистичком узору, вођен од стране усташа, хрватског фашистичког режима. Жене, деца, стари, мушкарци, Срби, Јевреји, Роми, свих година и вероисповести, довођени су возовима, у циљу изолације и убистава мањина.
И даље не постоји тачан број убијених у овом логору, али службени подаци процењују између 77.000 и 104.000 људи (иако се претпоставља да је убијено 700.000 људи). Највише убијених је Срба, између 45.000 и 52.000. Велики број Јевреја убијен је одмах по доласку у логор.
“Јасеновац је био нечувен логор смрти, ниједан сличан није постојао у свету”, рекао је једном приликом бивши затвореник Мило Деспот, у историјском интервјуу. “Немачка ликвидација затвореника била је модернија, а док је у Јасеновцу убијање било окрутније. Маљевима, ножевима, а најмање мецима”.
Логор је чинио комплекс од логора циглане и логора Крапје, који су радили до краја 1941. године, затим тзв. Циганског логора и Кожаре, који су радили од 1942. до 1945. године, Женског радног логора, у којем су жене радиле под тешким условима до изнемоглости и Старе Градишке.
“Ту у овој линији су нас можда две хиљаде људи скинули до гола, робу су нам побацали на једну хрпу, а кад сам дошао у сам логор 3Ц видео сам људе оковане у ланце, цигански логор пун изнемоглих људи, батињане на сваком кораку”, изјавио је један од преживелих затвореника у документарном филму “Јасеновац усташки логор смрти”.
За осам месеци рада логора 3Ц страдало је 50.000 људи.
Људи су радили у циглани, пилани и електричној централи, најзначајнијим објектима логора. Израђивали су ланце, којима су их касније окивали. За јело су им служене помије, а причало се како су људи били толико мршави да су гробари могли по двојицу да носе.
У логору Јасеновац животе је изгубило 20.000 деце српске националности до 12 година, за само годину дана, око 15.000 ромске деце, а постоји око 8.000 њихових имена и презимена. Око 12.000 деце било је спашено од погрома, од стране Дијане Будисављевић, хуманитарке аустријског порекла, и десетине племенитих људи. Деца су убијана на најстрашније начине, а многи су и умирали од глади и болести. Током Другог светског рата ово је био једини логор који је имао логор за децу. За време рада логора, од 1941. до 1945. године, убијено је преко 73.000 деце.
Dodik: Pet milijardi ljudi u svetu neće stati iza rezolucije o Srebrenici
Преузмите андроид апликацију.
