Данас, православни верници који следе јулијански календар својим обичајима обележавају Бадњи дан, предвештај најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
Обележавање Бадњег дана започиње рано ујутру сечењем бадњака, свете гране храста која се, са првим мраком, уноси у домове. Овај дан је последњи дан божићног поста, времена припреме за прославу рођења Исуса Христа.
Бадњи дан је најпогоднији тренутак за окупљање породице и обављање људских и духовних обреда. Литургије се одржавају, док породице обедују за посном трпезом, припремљеном по традиционалним рецептима.
Назив „Бадњи дан“ потиче од сечења бадњака, гране храста која се сматра светом у словенском народу. Ово свето дрво симболизује нови живот и обнову, припремајући души верника пут за прославу хришћанског рађања.
Обичаји око Бадњег дана дубоко су утемељени у народним веровањима. Уз бадњак, у кућу се уноси и жито, обележавајући плодност и благослов за наредну годину. Други заједнички обичај је и уношење сламе, симбола жртве духу Христа, који је рођен на слами.
У ноћи Бадњег дана, верници не спавају, већ бдеју и очекују свечани тренутак рођења Христовог. Према традицији, на овај дан се ништа не износи из куће, чувајући светост и магију момената који следе – радосно прослављање Божића.
U trećoj nedelji januara počinje serijska proizvodnja fijata pande u Kragujevcu
Преузмите андроид апликацију.
