У четвртак, 3. новембра у 19.00 сати у Галерији Матице српске одржаће се предавање „Једна неиспричана прича: Дорић – Шумановић – Галерија Матице српске“ др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске у оквиру пратећег програма изложбе Сава Шумановић и реализми између два светска рата.
Седамнаест Шумановићевих дела (1921–1925), која се данас чувају у Галерији Матице српске и Националном музеју модерне умјетности у Загребу, део су првобитне, бројније Дорићеве збирке.
Збирка је настала 1925. године, када је адвокат Дорић купио од Саве Шумановића двадесет дела, пар година након његових изложби у Загребу.
Иако ограничена на један сегмент Шумановићевог опуса, Дорићева збирка пружа увид у изузетно важан период сликаревих формативних година, без ког је немогуће целовито разумевање и представљање уметности Саве Шумановића.
Како су Шумановићева дела доспела у власништво Галерије Матице српске и који је њихов значај објасниће др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, у оквиру програма изложбе „Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата“.
У петак, 4. новембра у 19.00 сати у Галерији Матице српске одржаће се предавање „Урош Предић. Рецепција, живот и дело“ проф. др Игора Борозана, историчара уметности у оквиру пратећег програма изложбе Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности.
Урош Предић је од свог рођења у Орловату 1857. године до смрти у Београду 1953. године био мера српског сликарства.
Живот и дело Уроша Предића су суштински повезани. Они се међусобно преплићу и чине нераскидиво јединство којим се указује на сликареве животне промене, али и шире друштвене, културне, идеолошке и друге оквире времена.
У трајању од готово једног века Предић је живео и радио у једном свету који је нестајао и другим световима који су настајали. У првом делу сликаревог живота који можемо ограничити 1909. годином, када се сликар коначно скрасио у Београду, постоји неколико тачака које су одредиле његов живот и дело.
Прве основе образовања је стекао у породици и родном Банату, школовање је наставио на бечкој ликовној Академији, уследио је и краткотрајни боравак у Београду.
Потом су уследили велики религиозни подухвати (Бечеј, Сремски Карловци), који су, ипак, остали у сенци славних жанр и националних композиција, које су утврдиле Предићеву позицију у српском јавном мњењу.
Након почетних успеха уследио је дуготрајни боравак у Орловату, у коме је сликар дочекао и смрт вољене мајке, што је додатно утврдило његово осећање меланхолије.
Ови почетни идејни концепти и ликовни искази су одредили Предићев животни пут у периоду лутања и сталних промена простора. У периоду тражења себе Предић је поставио основе које су довеле до тога да постане највољенији српски сликар.
Преузмите андроид апликацију.
