Већина људи сваки слободан тренутак током топлијег дела године жели да проведе на отвореном. Било да живите у кући и на располагању имате велико двориште, или живите у стану и ваш простор на отвореном је само тераса, уз неколико практичних савета можете имати свој врт из снова.
Добро је познато да брига о биљкама позитивно делује на људску психу, а исте оплемењују отворени простор својим изгледом и мирисом. Осим тога, све више људи се одлучује за узгој јестивих и зачина јер желе да увек имају свеже плодове на дохват руке. То је уједно и мера штедње, те се све чешће на терасама станова могу видети саксије са чери парадајзом или посудице са босиљком и ориганом. Баште у дворишту су неретко места за садњу дрвећа попут јабука или грмоликих бобица попут малина и купина.
За какав год врт да се определите, велики или мали, са украсним или јестивим биљкама, неколико практичних савета ће вам помоћи да он изгледа неговано и заблиста у пуном сјају:
Савети за травњак
Украс сваког дворишта и основа сваког врта јесте травњак. Он треба да изгледа неговано и одржавано што ћете постићи уз неколико трикова. „Зелени тепих“ је најбоље косити по мало али чешће. На тај начин ћете побољшати густину травњака, спречити корове, учинити да он изгледа здраво. Током пролећа, због веће количине падавина, травњак брже расте. Због тога га је најбоље косити једном у пет дана. Лети је пак кошење травњака потребно једном недељно, а ако је тропска врућина, без падавина, чак и једном у 10 дана. Дуже власти траве ће заштитити тло од прегревања.
Ако не можете да стигнете да редовно одржавате свој травњак и одлучили сте се да ангажујете баштоване, они ће за кошење травњака до 1.000м² у просеку наплатити 1–2 ЕУР/м².
Приликом кошења требате обратити пажњу и на дужину власти. Најбоље је водити се правилом једне трећине. Оно подразумева да се трава коси на трећину своје тренутне висине, дакле да две трећине остају. Примера ради, ако је дужина траве око 10 центиметара, треба се прекратити за три центиметра, а да остане седам.
И време када се коси травњак је изузетно битно. Траву је најбоље косити ујутро од 8 до 10 часова или увече око 18–19 часова.
Пре кошења је препоручљиво да направите круг косилицом, односно обиђете башту и травњак. На тај начин ћете себи поставити границе како не бисте упали у ружичњак или неко друго биље косилицом.
Савети за заливање биљака
Да би зелене површине уопште опстале а ваше засађене биљке правилно расле и развијале се неопходна им је вода. Међутим, постоји неколико правила и када је о заливању биљака реч.
Заливање биљака никада се не ради по највећој топлоти и сунчевом зрачењу, већ када је нижа температура земље. Најбоље време су рани јутарњи часови или вечерњи, када сунце зађе.
Много се чешће дешава да су биљке прекомерно заливене него да су суве. Пре наредног заливања треба сачекати да се земљиште или супстрат у саксији у потпуности осуше. У супротном ће се земља забарити, а услед превелике влаге могу се јавити гљивична обољења. Када су у питању биљке на тераси, најбоље је да користите саксије са дренаже рупама и тањирићем како би вишак воде излазио напоље.
Приликом заливања биљака пазите да не поквасите њихове листове.
Савети за орезивање живе ограде
Жива ограда је еколошки начин да обезбедите приватност, побољшате микроклиму у дворишту, смањите топлоту током лета, направите ветрозаштитни појас. За образовање живе ограде најчешће се користе тује, фотиније, ловор-вишње… Међутим, да би жива ограда испунила своју улогу мора се редовно заливати и орезивати.
Живу ограду је најбоље орезивати на јесен и/или у пролеће јер су тада температурни услови добри за опоравак орезаних делова. Важно је да живу ограду не орежете пре времена јер ћете на тај начин уклонити зелене младе изданке. Искуствени баштовани ће се побринути да жива ограда буде шира при дну него у висини, односно да ширина доњег дела живе ограде буде за макар 10% већа од горњег. На тај начин ће доње гране добијати више светлости.
На учесталост орезивања, односно на то да ли ће се жива ограда орезати само једном или два пута годишње, утиче њена врста. Листопадна жива ограда захтева чешће орезивање од зимзелене. Уколико жива ограда има широке и меснате листове могу се користити баштенске маказе, док је код живе ограде са ситним листовима најбоље користити тример.
Преузмите андроид апликацију.
