Нови Сад је одувек био познат као град који предњачи… Ретко ко зна да баш Нови Сад крије најстарије српско позориште, да су ове позорнице изнедриле неке од најчувенијих наших глумаца; Јоакима Вујића, Миру Бањац, Милку Гргуров-Алексић, Перу Добриновића, Станојa Душановића…
Некада је одлазак у позориште отварало људима видике, ширило им знање у животу, многа познанства су се ту стицала, као и многе љубави.
Данас, нажалост људи своје слободно време гледају да искористе на другачији начин.
Наша историја нам говори да не би тако лако требали да се одрекнемо свог садржаја који нам позоришта нуде и да не губимо наду, да ће се поновно подићи свест о одласку у српска театра.
Српско народно позориште, као професионално и прво код Срба, основано је у Новом Саду 1861.
Почеци рада позоришта се везују за то како би драмска и оперна уметност допринела развоју српске културе и књижевности.
Највеће заслуге за оснивање Српског народног позоришта имали су: Светозар Милетић, Стеван Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај.
Управник Српског народног позоришта у Новом Саду, Јован Ђорђевић (творца текста химне Боже правде) и део глумачког ансамбла су на позив кнеза Михајла Обреновића прешли у Београд и тако 1867. формирали Народно позориште у Београду.
Новосадске улице у непосредној близини позоришта зову се по главним носиоцима првих представа попут Лазе Телечког и Мите Ружића.
Позориште младих основано је 1932. године као Луткарско позориште, при Соколском друштву у Новом Саду.
Позориште је настало из Соколске секције луткара, која је формирана 1930. године, уз велику подршку старешина Сокола, др Владимира Белајчића и др Игњата Павласа.
Др Лазар Драгић, касније први начелник Позоришта лутака, послат је најпре у Љубљану на подучавање о луткарству. Из Љубљане је стигла и прва велика покретна позорница, првих 11 лутака – марионета као и дело које ће бити изведено. На позорници монтираној у згради Матице српске , у вежбаоници Соколског друштва изведена је, са великим жаром припремљена, прва представа – “Краљевић из подземља”.
Своју салу Позориште лутака добило је 1936. изградњом Спомен – дома „Краљ Александар I“, велелепном и модерном здању израђеном по пројекту угледног архитекте Ђорђа Табаковића. Сала је имала 166 места, а направљена је и нова позорница.
Током II Светског рата Позориште није радило и претрпело је велику штету – лутке, сценографија, костими су уништени или украдени.
Под именом Војвођанско позориште лутака почело је да ради одмах по завршетку рата, али уз велике тешкоће. У помоћ је притекао Жарко Васиљевић, тада управник Војвођанског народног позоришта. Уследила је промена имена у Градско позориште лутака, затим Позориште лутака, да би 1968. Позориште добило свој данашњи назив.
Новосадско позориште основано је 1974. године.
Првобитно замишљено као место очувања културног идентитета Мађара у Војводини, позориште је временом добило много већи значај и улогу на културној сцени, не само Војводине, већ и целе Србије, па и региона.
Све представе играју се на мађарском језику са симултаним преводом на српски, чиме се показује жеља за међусобним разумевањем и очувањем културе оба народа.
Новосадско позориште сваке године организује Драмско такмичење мађарских војвођанских писаца, а још један јединствен догађај у овом позоришту представља „сахрана представе“, крeaтиван начин на који се глумци опраштају од представа које престају са приказивањем.
Овакве институције културе не треба никада занемарити нити одбацити. То је за наше добро…
Истраживања су доказала да особе које често обилазе уметничке галерије и музеје, одлазе на позоришне представе и концерте, живе дуже од оних који то не чине. Уметност побољшава ментално здравље, друштвене контакте, смањује усамљеност.
„Конзумирање“ уметности и бављење уметношћу у коначници може побољшати живот.
Преузмите андроид апликацију.
