Делегација Европске уније у Србији вечерас је поводом Дана жена приредила свечаност у Етнографском музеју, где је представљен енглески превод монографије „Добрила“ и истоимена новоустановљена награда.
Пред бројним званицама из јавног и културног живота, амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре је истакао да су желели да 8. март прославе посебном причом о еманципацији и оснаживање жена, захваљујући личности и делу плетиље Добриле Смиљанић.
Жиофре је оценио да је Смиљанић „предузетница и визионарка“, и да су у Делегацији ЕУ сматрали да причу о њој треба проширити ван граница Србије, стога је урађен превод на енглески монографије „Добрила“ Зорана Јеремића.
„Добрила је пропознала еманципаторски потенцијал традиционалног женског заната и то у руралном крају Златибора, што показује да није битно где се налазиш“, навео је Жиофре.
Подсетивши да вечерас инаугуришу награду „Добрила“, Жиофре је најавио да ће бити додељивана од 2025. године у циљу оснаживања маринализованих и мањинских група и биће фокусирана на женској инициативи.
„Награда је позив на акцију, подсетник да сваки део друштва доприноси његовом напретку“, навео је Жиофре, који је потом посебну захвалницу за одсутну Смиљанић уручио њеним унуцима Дуњи и Григорију Смиљанић.
„Наша бака Добрила није могла да присуствује већерас. Ми као њени унуци, и породица, хтели би да јој се захвалимо што нас сваки дан чини поносима“, поручила је Дуња Смиљанић.
Честитајући 8. март свим женама Србије, министарка културе Маја Гојковић је истакла да „равноправност жена у пуном значењу и обиму можемо да остваримо само ако на томе радимо заједно и имамо подршку и другог дела планете – мушког пола“.
Подсетивши да је „Србија у погледу права жена одувек била напредна земља, која је у многим стварима предњачила у односу на свет“, Гојковић је напоменула да је још 1842. године кнез Михајло Обреновић дао дозволу за прву школу за девојчице у Србији.
Гојковић је нагласила да се данас жене захваљујући добрим законима налазе у врху заступљености у Скупштини Србије, Влади Србије и свим другим нивоима власти.
„И поред тога, свесни смо да нам предстоји још много заједничког рада како би остварили потпуну родну равноправност у друштву“, оценила је министарка.
Гојковић је рекла да је Смиљанић од шездесетих година много урадила за жене у сеоским подручјима, за женско предузетништво, и заслужна је што се прочуло село Сирогојно у Златиборском округу, као и модне креације које су створиле тамошње сеоске плетиље.
„Свечаност је мало враћање дуга хероини која је оставила неизбрисив траг у очувању културног наслеђа и неговању старих заната, дала неизмеран допринос економском оснаживању жена и принципа родне равноправности, као и оснивању и стварању Музеја ‘Старо село Сирогојно’“, напоменула је министарка.
Гојковић је навела да је све је почело када је причу о Добрили „пренела госпођи Гоги Грубјешић и поклонила јој књигу о Добрили, желећи да она, са директорком Музеја ‘Старо село Сирогојно’ настави да негује културу сећања на рад Смиљанић“.
Директорка Музеја на отвореном „Старо село Сирогојно” Светлана Ћалдовић је захвалила Гојковић „за неуморну подршку у афирмацији лика и дела Смиљанич, промоцију женског стваралаштва и остваривању пуне једнокости полова у сви сферама“.
Ћалдовић је захвалила и Делегацији ЕУ и Жиофреу на објављивању књиге Јеремића, у преводу Џеку Харису, као и Боси Росић, једној од првих сарадника на писању књиге.
„Разумела је Добрила своје плетиље, оно што их је мучило и радовало. Отворила им је прозор у свет, прошрила видике. Долазили су писци, сликари, новинари, глумци, државници. Креације инсприсане пејазажима Златибора претваране су у џемпере, капе и шалове“, истакла је Ћалдовић.
Према њеним речима, Смиљанић и њене плетиље „ушле су историју свог народа, државе, планине и села“.
Директор Етнографског музеја у Београду Марко Крстић је истакао да се вечерас шаље нова порука „не само о оснаживању жена, него и како традиција може да партиципира у савременом свету“.
На свечаности је приказан и кратки документарни филм „Плетиљама у част“, а у орогрсму су учествовале и глумице Моника Ромић и Вјера Мујовић.
RZS: Dunja i Luka najčešća imena data bebama od 2011-2022. godine
Преузмите андроид апликацију.
