Податак Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) да је од 2010. до данас потрошња течног нафтног гаса ТНГ више него преполовљена поново је покренула питање зашто је ово гориво потпуно пало у сенку осталих деривата када му је цена и даље нижа од бензина и дизела.
Када су надлежни пре више од две деценије најављивали ТНГ као еколошко гориво чија ће цена бити популарна (што је било док није уведена акциза), велики број возача је пожурио да га угради у своје аутомобиле. Прерачунали су да ће им се убрзо и тај трошак уградње исплатити.
Са ценом од 94,09 динара акциза износи 26,35, ПДВ –15,68, дакле у збиру од сваке литре овог горива држави припада 43,55 динара или 46,3 одсто. Као и на бензин и на дизел и на ово гориво се зарачунава накнада за обавезне резерве од 1,44 динара и накнада за унапређење енергетске ефикасности (уградња нових прозора и врата, изолација зграда 0,08 динара).
Према општим тржишним подацима, потрошња ТНГ у Србији има вишегодишњи континуирани пад, мада међугодишње стопе варирају, па је тако 2023. године пад био 26 одсто у односу на 2019.
Пад је евидентан и на пумпама већих нафтних трговаца у нашој земљи и он износи око 18 одсто у истом периоду. За исти период, према расположивим подацима, смањен је и број регистрованих возила са погоном на ТНГ за 24 процента.
ТНГ спада у еколошки прихватљива горива са много бољим ефектима на околину, али је велики раст акцизе умногоме променио економичност употребе овог деривата.
Такође, када је донесена уредба о ограничавању цена нафтних деривата и када је акциза на бензин и дизел у појединим периодима била снижавана као мера заштите потрошача, ТНГ није био укључен у ове мере.
Ključ u bravu 33 londonske banke zatvoriće se tokom godine, prelazi se na elektronsko bankastvo
Преузмите андроид апликацију.
