Изложеност пластичним хемикалијама може нарушити функцију хормона штитасте жлезде у трудноћи, кључне за мозак у развоју.
Пластика је постала део свакодневног живота, од амбалаже и одеће, преко играчака до медицинске опреме која спасава животе. Међутим, нови научни докази указују да цена комфора може бити много већа него што смо до сада мислили. Најновији рад, објављен у једном од најугледнијих научних педијатријских часописа на свету „The Lancet Child & Adolescent Health”, доноси јасну поруку – пластика и хемикалије које је прате представљају један од најзначајнијих, али и најпотцењенијих ризика по здравље деце данас.
Научници упозоравају да се изложеност пластичним материјалима дешава током читавог животног циклуса – од производње, преко свакодневне употребе до одлагања отпада. Она подразумева не само микро и нанопластику већ и велики број хемикалија које пластика садржи – фталате, бисфеноле, ПФАС једињења и различите врсте успоривача горења. Ове супстанце доказано ремете хормонски систем и утичу на развој више органских система код деце.
Међу ауторима овог рада је и научница из Србије, проф. др Александра Буха Ђорђевић, професорка на Катедри за токискологију Фармацеутског факултета, Универзитета у Београду, што представља значајан успех домаће науке у области јавног здравља и токсикологије.
Стручњаци упозоравају да је најосетљивији период свакако трудноћа. Научни докази повезују излагање овим хемикалијама са већим ризиком од превременог порођаја, нижом тежином, повишеним ризиком за гојазност и поремећаје метаболизма касније у животу. Одређени фталати утичу на развој репродуктивних органа, док се поједине ПФАС супстанце доводе у везу са поремећајима штитасте жлезде.
Посебно забрињавају налази о утицају на развој мозга. Изложеност пластичним хемикалијама може нарушити функцију хормона штитасте жлезде у трудноћи, кључне за мозак у развоју. Код деце су примећени нижи резултати на тестовима интелигенције и повећан ризик од поремећаја пажње и понашања.
Ипак, постоје и добре вести: изложеност се може смањити једноставним свакодневним навикама. Замена пластичних посуда стакленим или металним, избегавање загревања хране у пластици, бирање производа без мириса и редовно чишћење прашине могу имати приметан ефекат. Студије показују да прелазак на свежу, неупаковану храну смањује присуство неких хемикалија у организму већ за неколико дана. У раду се истиче и да здравствени радници широм света имају важну, али недовољно искоришћену улогу у информисању трудница и родитеља. Већина лекара каже да нема довољно знања о овој теми, што представља пропуштену важну прилику за превенцију.
Аутори студије наглашавају да су индивидуалне мере важне, али да без шире политике нема одрживог решења. Преговори о Глобалном споразуму о пластици, који би требало да први пут не само ограничи отпад већ и саму производњу пластике и употребу штетних хемикалија су у току. Више од 120 држава подржало је амбициознију верзију споразума, са јасним циљем да се заштите најрањивији, труднице, деца и адолесценти.
Захваљујући раду врхунских научника, укључујући и оне из Србије, зна се довољно да би се људи одлучили какав ће свет наследити будуће генерације. Прелазак на безбедније материјале, информисање породица и јасна регулатива нису луксуз – они су улагање у здравље будућих генерација.
Преузмите андроид апликацију.
