Због несташица неких од основних ратарских култура, трговци се окрећу алтернативама па је у протеклом периоду забележена све већа тражња за пиринчем на светском тржишту. Како је пренео портал „Агроклуб”, цене хране на светском нивоу су у сталном порасту, а када је реч о пиринчу, оне прате тај тренд већ пети месец заредом, достижући максимум у 12 месеци, показао је ФАО индекс цена хране.
Као последица раста цене пшенице повећала се употреба пиринча, што је довело до веће потражње, смањења залиха и коначно раста цена, известио је Си-Ен-Би-Си. Није, међутим, први пут у овој двогодишњој кризи да се због несташице и поскупљења траже заменски производи. Када је због блокаде украјинског извоза житарица постало јасно да Европи прети несташица сунцокретовог уља, потрошачима је јавно сугерисано да пређу на замене – сојино, палмино или уље од репице. Ланчано, све врсте уља услед несташице сунцокретовог постале су траженије и скупље.
Као и у осталим сегментима тржишта до поскупљења пиринча дошло је из више разлога. Последњи је сукоб у Украјини а пре тога раст цена ђубрива, транспорта, енергената али и ограничавање извоза које државе све чешће примењују. Ситуацију на тржишту погоршава и најава да би Индија у наредним седмицама могла да уведе забрану извоза пиринча, наводи Давид Лаборде са Међународног института за истраживање политике хране.
Подсетимо да је слична недавна одлука о блокади пласмана жита изазвала велике поремећаје и преко ноћи подигла цене на светским берзама. Та одлука донета је због обезбеђивања сигурности у снабдевању на индијском тржишту. Само неколико дана касније уведено је и ограничење за шећер.
„Тренутно сам забринут због Индије која ће у наредним недељама увести забрану извоза пиринча, као што је био случај са пшеницом и шећером“ рекао је виши научни сарадник на Међународном институту за истраживање политике хране Давид Лаборде.
Аналитичари ипак процењују да је производња пиринча и даље висока, али како постаје замена за пшеницу долази до дисбаланса на тржишту које диктира цене. Сматра се да је ризик од поскупљења пиринча за сада ипак мали због обилних залиха и очекиване добре жетве у Индији.
Како портал наводи, највећи светски произвођач пиринча је Кина са учешћем од 28 одсто, следи је Индија са 23,5 одсто. Ове две земље покривају пола светске производње. Индонезија и Бангладеш са учешћем од по 7,2 одсто заузимају треће место.
Лаборде је рекао да би повећање цена било боље од сваке забране извоза. Навео је да треба правити разлику између повећања цена које компензују веће трошкове и које ће користити пољопривредницима од забране извоза које подиже цене на светским тржиштима, али снижава оне на домаћим.
„Велики део трошкова производње пиринча чине трошкови за енергију који расту на светском нивоу“ рекао је Нафес Мих, регионални представник за Јужну Азију у Међународном институту за истраживање пиринча. Мих пита зашто пољопривредници не би имали користи од оваквог тренда. Индекс цена хране показао је да су они сада 75 одсто изнад нивоа пре пандемије. Недостатак радне снаге повезан с пандемијом и сукоб у Украјини погоршали су ситуацију.
Међународне цене пшенице, које су у просеку само 11 одсто испод рекордног нивоа забележеног у марту 2008. године, порасле су у мају због забране извоза коју је објавила Индија и забринутости око стања усева у неколико водећих земаља извозница, као и смањене производње у Украјини због рата.
Глобалне котације пиринча су такође порасле на тржишту, док су цене других житарица смањене у просеку за 2,1 одсто, при чему је кукуруз пао још више услед нешто бољег стања рода у САД, сезонских испорука у Аргентини и предстојећег почетка бразилске главне бербе кукуруза.
Цене биљних уља на светским тржиштима су потонуле прошлог месеца за 3,5 одсто у односу на април, али су и даље знатно изнад нивоа из прошле године. Како се прецизира у ФАО извештају, опале су цене палминог, сунцокретовог, сојиног и уља од репице, делом због укидања краткотрајне забране извоза палминог уља из Индонезије и смањене глобалне увозне тражње сојиног и уља од репице.
Преузмите андроид апликацију.
