Пословица је кратка књижевна форма изражена у стиху или прози која представља неко народно искуство поновљено у више сличних ситуација. Она често служи да се нека ситуација искаже неком моралном поруком или мудром изреком.
Често за неке ситуације у нашем уму имамо већ предодређену пословицу која нам се појави на памети и само нам “излети“, јер у том моменту не постоји ни једна друга прикладнија за изговорити.
Иако их је време и све што долази уз њега мењало, пословице су опстале у нашем језику кроз векове и генерације.
Оне, можда боље од било које приче, показују начин на који је наш народ некада гледао свет око себе. Управо тако, постоје одређене пословице које су веома карактеристичне за Новосађане.
Све што можеш данас, остави за сутра. – Описује ли нас која пословица боље?
У њој се налази сва она новосадска безбрижност и успореност. Такви смо, какви смо… лагани. Не значи да смо, не дај Боже, лењи, то само значи да у Новом Саду нема секирације.
Е сад нећу ни како ја хоћу! – Прича о бегечкој Нани најбоље описује овај наш моменат. Много смо добри, све ћемо свакоме учинити, али када се заинатимо, боље беж’те!
Истина је, иако то понекад нема смисла, често умемо ићи и против своје користи и онога што је за нас добро, само зато што хоћемо да докажемо неку своју поенту.
Прича о бегечкој Нани:
Наиме, у Бегечу је некада давно живела једна Нана, која је искористила слободно време да се окупа у Дунаву, а на крају нестала у истом.
Дигла се озбиљна потрага и цело село је кренуло да је тражи низводно од Дунава, једино је Нанин син упорно говорио: ”Та, немојте ићи низ Дунав! Она вам је цео живот терала контру, уз ”очин”, та, и сад је она кренула контра, уз Дунав! Знам ја њу!”
Не бацај бисере пред свиње. – Овом пословицом се најбоље приказује онај познати новосадски моменат у коме мислимо да смо бољи од других. Истина је, иако то не желимо да признамо, да увек, барем у подсвести, имамо тај моменат како смо културнији и богатији за који манир више од осталих становника наше државе.
То и није толико лоше, јер се нико као ми не поноси да је становник одређеног града.
Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара. – Знате када је неко ваш, све и да је најгори све ћете му опростити. Оно што посебно волимо код наших суграђана је то што се међусобно увек присвајамо и држимо заједно.
“Покушевски? Па да, он је НАШ комша! Сећам се ја њега још од кад је био мали и пикао кошарку на терену у крају!“
Боље се замерити Богу, но народу. – Хиљаду пута ћете се и сами наћи у ситуацији када ћете прећутати нешто што бисте иначе рекли како би одржали добре комшијске односе.
Новосађани су познати по томе да у непријатним ситуацијама у којим се нађу, често умеју и да слажу само да некога не увреде.
Због тога није необично да у разговору две жене чујете комплимент за фризуру, али уз гримасу на лицу која се баш и не слаже уз изговорено, или да се нађете у ситуацији да вас комшија замоли да утишате музику, разуме се, не зато што њему смета, него зато што су се друге комшије жалиле.
Novosadski Distrikt i dalje jedna od najposećenijih lokacija u gradu
Преузмите андроид апликацију.
