Око 87 одсто послодаваца у Србији сматра да је нужно умањити порез и допринос на зараду, како би привреда могла да исплати повећану минималну цену рада, показала је анкета коју је спровела Унија послодаваца Србије (УПС). Преговори уније, репрезентативних синдиката и владе о минималној цени рада за 2023. треба да почну ових дана, а унија традиционално пре почетка преговора истражује ставове предузећа о овој теми.
Од укупног броја анкетираних послодаваца 68,3 одсто или пет процената више него 2021. сложило се са оценом да су се стекли услови за повећање минималне цене рада. Како је наведено у саопштењу УПС-а, нешто мање од трећине послодаваца, око 31,7 одсто, сматра да за повећање не постоје услови.
Као меру која би помогла предузећима да исплати повећани минималац, већина анкетираних види умањење пореза и доприноса на плате. Следећа мера која би била важна за привреду је увећање неопорезивог дела зараде, а затим и смањење фискалних и парафискалних намета.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, наглашава да је ова анкета само расположење њихових чланова, али он тек очекује преговоре са синдикатима.
„Постоје послодавци који у овој кризи имају повећање цене енергената, а не могу да увећају своје цене. Ми морамо да водимо рачуна о најслабијим послодавцима, као што синдикати воде бригу о најсиромашнијим запосленима. Синдикалци ће да траже повећање минималца на 50.000 динара, али је председник Србије рекао да минимална цена рада не може да буде већа од 40.000. Треба узети у обзир да је неким послодавцима и то увећање од 15 одсто велико оптерећење. Послодавци очекују смањење оптерећења на плате, а колико ће бити ствар је рачунице“ каже Атанацковић.
Подсећа да је 2021. повећан неопорезовани део зараде за хиљаду динара, док је претходних година било смањење доприноса на плате за пола процента.
„Сада доприноси износе 61 одсто. Председник Србије је, када је недавно говорио да за повећање од 15 одсто држава треба да издвоји 300 милиона евра, поменуо могућност растерећења за послодавце. Повећање неопорезивог дела зараде је једна од могућности, а обећао је да ће покушати да спусте све порезе и доприносе на 60,2 одсто“ напомиње Атанацковић.
Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, наводи да је дефицит велики и све што би допринело његовом даљем повећању не би било добро и није препоручљиво. Наглашава да простора за смањење доприноса увек може да се нађе, али није пожељно, јер то значи да ће се држава још више задуживати, а нико од нас не зна сасвим тачно куда то води.
„Велики сам противник минималног дохотка јер он погађа оне који су највише угрожени. Повећање минималца значи да постаје нерентабилно запошљавање људи са нижим квалификацијама, а управо код њих је велика стопа незапослености. Повећавајући минимални доходак нешто мало се побољшава ситуација оних који су већ запослени, а онима којима нису смањује се шанса“ објашњава Маџар.
Упитан како ће да живи око 400.000 грађана који месечно зарађују 35.000 динара, одговара да ће живети боље од оних који немају никакав доходак.
Преузмите андроид апликацију.
