Пошиљке мале вредности до 70 евра, које грађани добијају од пријатеља или родбине из иностранства, ослобођене су свих увозних дажбина – царине и ПДВ, само под условом да се не ради о трговини, изјавио је данас Слободан Томић из Управе царина.
На пошиљке мале вредности, мање од 50 евра, ако се наруче преко интернета од правног лица, плаћа се ПДВ, рекао је Тањугу Томић, који је координатор заједничких послова у Сектору за царинске поступке Управе царина.
„Ако сте преко интернета наручили нешто што кошта мање од 50 евра, без обзира на малу вредност робе, платићете ПДВ од 20 одсто од укупне вредности, ако на пример на пошиљци стоји ПДВ 200 динара, то значи да је обрачунат порез од 20 одсто на пошиљку чија је вредност 1.000 динара, то јест око 8,5 евра. Истовремено, рубрика у којој пише царина ће бити празна, јер њу не плаћате“, објашњава Томић.
Подсетио је грађане шта према важећим прописима, који се нису мењали претходних година, могу да понесу са собом на путовање или по повратку да унесу у земљу.
Томић је рекао да не постоје ограничења што се тиче личног пртљага, али да он треба да буде прилагођен врсти путовања.
„Грађани треба да знају да оно што им треба у току путовања, било да су у питању одевни предмети, гардероба, обућа, козметика, прибор за лични хигијену, јесте оно што се зове личним пртљагом. Такође, лични пртљаг ниједним документом, ни прописом није дефинисан, а претпоставља се да је то оно што путнику треба током путовања, а количина и тежина коју са собом носи зависи од дестинације, дужине трајања пута, годишњег доба…“, рекао је Томић.
Додаје да за разлику од друмског саобраћаја, у ваздухопловом саобраћају постоји лимит који се односи на количину и тежину, а углавном те карактеристике диктирају авио-компаније.
На питање Танјуга шта је строго забрањено да се преноси преко границе, Томић је рекао да је то роба чији је промет забрањен – оружје, наркотици, опасне материје и слично.
Такође, путници не могу да носе робу комерцијалног трговачког карактера.
Томић је додао да слике, уметнички предмети и предмети који се третирају као културна добра се не могу износити без одобрења или дозволе Завода за заштиту споменика културе, уколико су у питању покретна добра, нити књиге без дозволе Народне библиотеке Србије.
За АП Војводина је потребна дозвола коју издаје Покрајински секретаријат за културу и тај документ путник мора да има уз себе када превози овакву робу, подсећа Томић.
Када су у питању драгоцености и накит, најбоље је да их путник пријави и попуни образац пријаве, како би се избегле непријатности, саветује Томић.
Ако се носе ручни сатови, савет је да се обавезно на граници пријави таква роба, скупљи комади накита, техничка роба велике вредности, како путници не би имали проблема када се враћају.
Приликом излаза за то се попуњава тзв. пратећа исправа, а иста процедура примењује се и приликом уласка у земљу уколико је реч о транзитним путницима.
„Пратећа исправа се попуњава тако што се у одговарајућа поља уносе подаци, а царински службеник проверава да ли је то та роба и након тога оверава документ. Један примерак задржава, други врати путнику и то представља доказ да је роба и раније била у његовом поседу“, рекао је он.
Објашњава да уколико постоје трагови коришћења техничких уређаја или се подаци о путнику могу довести у везу са предметима које носи то може да буде довољан доказ да је роба стечена пре путовања.
Путник који улази у земљу или кроз њу само пролази увек има обавезу да пријави робу коју са собом носи, јер је тако предвиђено прописима.
Што се тиче плаћања дажбина сваки државаљнин Србије, а не и странац, ослобођен је од плаћања увозних дажбина за робу коју је купио у иностранстрву, која је очигледно намења за сопствене потребе или за поклоне у укупној вредности до 100 евра.
Томић је истакао да уколико у иностранству купимо нешто што је вредније, дужни смо то и да пријавимо на царини.
„Роба у вредности од преко 100 евра до 3.000 евра, може да се царини у скраћеном поступку на граничном прелазу и при томе се плаћају царинске дажбине по јединственој стопи од 10 одсто и на то се плаћа општа стопа пореза на додату вредност 20 одсто“, објашњава Томић.
Вредност робе се одређује на основу рачуна или другог доказа о томе колико је роба стварно плаћена.
„Путник не мора да се сложи са налазом царинског органа. Уколико се не сложи, роба се упућује царинској испостави која је најближа пребивалишту путника где ће се спровести редован поступак“, објашњава он.
Унос девиза у Србију је слободан, не постоји ограничење у односу на суму новца коју путник жели да унесе у земљу, али постоји обавеза да се сваки износ који је 10.000 евра и више пријави царинском органу приликом преласка границе.
Што се тиче страних држављана, када одлазе из Србије и они морају да пријаве сваки износ преко 10.000 евра с тим што морају да имају доказ да су тај износ претходно унели, наводи Томић за Тањуг.
„Што се тиче изношења новца из Србије, он је ограничен за разлику од уноса. Грађани Србије могу да изнесу до 10.000 евра више од тога не, осим када се исељавају и за то пруже одговарајући доказ. Странци могу да износе више од 10.000 евра на основу доказа да су тај новац претходно унели у земљу, доказа из банке да су подигли тај новац са свог девизног рачуна у Србији или доказа да су заменили динаре код овлашћеног мењача“, додао је он.
Грађани морају да се информишу о прописима земље у коју путују и кроз коју пролазе – на који начин смеју да носе храну, лекове, цигарете и друге производе.
„Чест је случај да наши путници који путују у иностранство на одмор, буду непријатно изнанађени нултом толеранцијом у односу на храну, цигарете, пиће и да онда морају да плате одређену казну“, додаје.
Када говоримо царинским прописима, додаје Томић, који се примењују код нас, они су високо усаглашени са царинским прописима ЕУ, више од 95 одсто.
Међутим, пошто Србија није чланица ЕУ, има разлике, односно ЕУ има строжије прописе за уношење робе из земаља трећег света и управо ту може да се јави проблем када наши грађани путују у земље чланице ЕУ.
„Што се тиче цигарета, ЕУ прописује максималне и минималне количине, које се флексибилно утврђују у зависности од земље чланице и врсте транспорта. У ЕУ је доња граница 40 цигарета или две пакле за друмски саобраћај, а 200 цигарета или један бокс је горња граница која се обично примењује у авио саобраћају. Код нас су прописи, када су цигарете у питању рестриктивнији, па без обзира на врсту транспорта може да се унесе 50 цигарета, 25 цигарилоса-до три грама по комаду, 10 цигара, 50 грама дувана или одговарајућа комбинацију наведених производа“, рекао је он.
Путници често на путовања носе и лекове, а Томић додаје да лекове могу уносити и износити као део личног пртљага за сопстевене потребе или за кућног љубимца, и то у количини за личну употребу, која не може бити већа од шестомесечне потребе у току календарске године.
„Путник сме да понесе лекове који су му потребни за личну употребу у количини неопходној за уобичајену терапију, не дужу од 15 дана. То правило се, међутим, не односи на лекове који садрже психоактивне супстанце, јер је за њих неопходно имати доказ о неопходности коришћења такве врсте лекова у сврху терапије. Ако говодимо о количинама, на пример за шест месеци, путник је пре пута дужан да се са одговарајућим налазом лекара обрати Министарству здравља и добије одговарајуће одобрење за пренос толике количине лекова“, објашњава он.
Код уноса алкохола, Србија има рестриктивније мере у односу на ЕУ.
„У Србију се може унети литар жескотог алкохолног пића и литар вина, или два литра вина по путнику, све друге количине нису предвиђене у путничком промету“, рекао је он.
Напомиње да је тешко рећи шта се највише преноси преко границе.
„Некада се знало када се ишло у шопнинг у иностранство шта ће се наћи у пртљагу. Сада углавном могу да се нађу технички уређаји, сатови и слично, јер на ту робу у иностранству путници могу да остваре право на повраћај ПДВ-а. Међутим, путници треба знају да такву робу треба обавезно да пријаве и за њу плате одговарајуће увозне дажбине“, навео је Томић.
Уколико је чак и забрањен унос робе коју путник носи, а пријави је, неће сносити последице, истиче Томић и додаје да се супротном покреће прекршајни поступак, који подразумева и наплату казне.
Прекршајни поступак покреће Царина, а спроводи га и казну изриче Прекршајни суд који је надлежан, било према пребивалишту прекршиоца, било према месту где је прекршај учињен. Казна може бити од једноструког до четворостуког износа вредности робе која је предмет прекршаја, а уз то је предвиђено обавезно изрицање заштитне мере трајног одузимања робе која је предмет прекршаја.
Уколико је вредност робе, како каже, већа од једне трећине превозног средства у коме је затечена или је оно посебно преправљано за илегални превоз робе, предвиђено је одузимање тог превозног средства.
Путницима је дозвољено уношење мале количине биља и биљих производа, без обавезе фитосанитарног прегледа, под условом да су биљке европског порекла и да се не користе у комерицијалне и индустријске сврхе, као и да нема опасности од ширења штетних организама.
Под малим количинама се подразумева да може да се носи до пет килограма свежег воћа и поврћа, искључујући кртоле кромпира, један букет или венац од резаног цвећа, до 100 грама или до пет паковања семена цвећа и поврћа, до три собне биљке, искључујући бонсаи и до десет балконских биљака.
У случају да приликом изласка из земље са собом желе да понесу неку заштићену биљну или животињску врсту, треба да знају да је за то неопходно прибавити ЦИТЕС дозволу коју издаје министарство надлежно за заштиту животне средине.
Како се прописи у путничком промету могу разликовати од земље до земље, пред пут се треба информисати на званичним интернет страницама царинских администрација земаља у које се путује, саветује Томић.
Porodica iz Kosovske Kamenice dobila novu kuću sredstvima Kancelarije za KiM
Преузмите андроид апликацију.
