Срце Новог Сада чини неколико малих комора, од којих када би се само једна искључила, такт града више не би био исти, а свака је по нечијем субјективном осећају посебна.
Наш град састављен је од више квартова који немају јасно ограничен ни почетак ни крај, а ми Новосађани ипак некако знамо који је то моменат у коме се Сателит претаче у Ново Насеље, и на којим то местима неки Лиманац одлучи да каже да је ипак са двојке, тројке или четворке док се Штрандароши упорно поносе јер је изворни Лиман, баш Лиман 1.
Када је Детелинара добила поткатегорију, такозвану Нову детелинару, и да ли је некада постојало старо насеље или је оно одувек било Ново?
Зар Булевар и Роткварија нису једно те исто? А Салајка, Клиса и Слана бара?
Кликните уколико желите да видите Нови Сад из нове перспективе, као град мостова.
Грбавица је позната по студентарији. Шетњом густим улицама са увек напетим саобраћајем, скоро увек ћете чути како музика тутњи из изнајмљених станова. Студенти придошли из неких других градова, уколико нису у домовима на Лиману, обично изаберу баш овај крај града.
Ветерник је од скоро добио статус градске зоне, или бар тако каже аутобуска карта. Ипак, њега и даље од градске атмосфере дели пола сата пешачења и некако приснији комшијски однос карактеристичнији за варошицу.
Шангај, Футог и Бегеч су далеко, али заједно са ближим насељима заокружују причу овог града.
Из Сремске Каменице се Мостом слободе до центра брже стиже него са Новог насеља, а опет њени становници и даље имају луксуз мирнијег живота предграђа, удаљеног од оне луднице која се дешава са ове наше, не толико сремске, стране.
Телеп је познат по лепим двориштима и комшијама које дели танка ограда. Он нам показује да различите животне навике и друга националност могу да живе у кохезији и свакодневно заједно пију кафу.
Кликните за занимљиве причу о једном од најпознатијих новосадских пасажа.
Многи не знају ни да постоје Банатић, Југовићево и Сајлово већ их везују за неке њима блиске делове.
Адице и даље бију битке између урбанизације која се увелико дешава и неопходна је, и тога да остану једино насеље са најстаријим трошним кућицама, доследне животу који нас враћа неколико година у назад… у неко спорије време.
Сваки део Новог Сада поседује неку своју кратку историју која га чини посебним. Иако смо сви становници истог града, навике које носимо, начини на који се јављамо првом комшији, и да ли му виримо у кесу зависе и од конкретног краја у коме живимо.
Једно је сигурно, мало који Лиманац би се без опирања одселио на Насеље или Детелинару, и обрнуто. Мало ко би мењао свој крај за неки други без преке потребе, јер иако некада нисмо задовољни погледом кроз прозор или првим комшијом, место на којем проведемо године живота чини есенцију наше личности.
Размислите о томе док шетате најромантичнијом новосадском рутом од Старог града до Петроварадина, или се нервирате јер увек замените Авијатичарско и Адамовићево насеље…
Преузмите андроид апликацију.
